 |
|
 |
 |
 |
1. ЗА РОД МОЈ ВЕЛИЧКИ
Боже мој,
Боже отаца мојих
Светих
милости дај
за род мој
велички*
головрати
у невремену пометени
ножем сусједовим
на Свете Кирика и Јулиту
поклани**
за граничара сој
дурашни
малени
за род ноћобдија
непокорени
занесени
по коме и ја добих
друго име своје
Окрени се
Творитељу Неба и Земље
на сточаре
самце
на стану
у планини
што непогодом сваком
бијеш их
и храниш
на тежаке
у њиви
у пољу
што грије их
точак Твој
жезлом усијани
На оне
што подједнако
рачуна воде
о чељади у кући
и летини
у градини
који се заумом хране
да ће будући
пород снени
да врати
који у бестрагију оде
зарад снова
о животу бољем
Молебан, Госопде
и за оне
што би да се врате
у стање радости прве
да мед и млијеко
изнова потече
у вријеме
кад кошнице су куће биле
пуне медовине
а живота класје
класало
на све стране
када су шљиве ранке
и крушке караманке
руделе
од једрина
пјевајући
правиле осмице
Кад се хранили јесу
млијеком и пројом
а пшенице котур
колач био
којим се дочекивао
стидни из даљине
ил снахе отац
куће наше
први пријатељ
Када здрави су били
и дроб
и муку отежалу неку
пред собом
гурали нису
и заносили се
да ће полен и прах божији
све да обнови
да ће у човјеку
и биљу
сјеменка да заруди
да сазри живота зрно
упркос дану оловном
везеном
у чивит
Свевишњи, окрени се
молим ти се
на оме
који желе
да жизан
овдје
поново набуја
ко што некада је био
да није
сина да нема
нити снаје
дјеце да чује се дрека
нит јагњила блека
са кућаре и кућишта
празнина
самотна
стоока
да не устаје
да лане
на намјерника
Ој, дивото еденска, ој
заводљив ти је зов
и кад се не трудиш
да жижак самотног
избавиш и вратиш
да се род мој
велички
усправи
иако одувијек му је
грмјело и кад се није чуло
кад су устајали
посни
измождени
против силе свакојаке
против жутих***
и султана на Порти
кад додијала им
половине половина
и днева десетина
са данком у крви
под барјак
пијевца галских****
муком својом тврдом
сколивши се
у збијег
небески
збрали
Појем молебан, Теби
Божанствени
за род мој
велички
од животне студи
пометени
у лицу спечени
и избраздани
до земље савијени
прије уре задње
да принесеш му пехар
жизни прелестне
што заобиђе га
на софри Твојој
ил Твојему пладњу.
|
ТОДОР ЖИВАЉЕВИЋ ВЕЛИЧКИ је рођен 1950. године у Пећи |
|
|
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |