Одломак из књиге:
ТРОШО
 
 
 
СТАНКО ПАУНОВИЋ

 

 

ВРАТИ СЕ У КРИЛО ЗАВИЧАЈА


По свијету летиш,

Европу си упознао,

Стално себи "претиш",

Од себе си Велику одагнао.

 

Стекао си славу и богаство,

Помажеш безимене,

Изграђујеш иностранство,

Ал' ти душа вене.

 

Плућима пуним се не дише,

Говориш све тише и тише,

Код извора и цвијећа

Асфалт се мирише.

 

Велика, подари тебе,

Умјесто лажних загрљаја,

Врати дијелом себе,

У КРИЛО ЗАВИЧАЈА.

СТАНКО ПАУНОВИЋ је рођена 1950. године  у Велици