Повод:
800 ГОДИНА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
 
 
 
ГОЈКО КНЕЖЕВИЋ 

 

 

СТОЖЕР ДУХОВНОСТИ ВАСОЈЕВИЋА

Црква Светог Георгија , подигнута 1213. године , касније у народу названа Ђурђеви ступови , вјековима је била центар духовног, просвјетног и националног дјеловања Васојевића и шире околине, тако да је у бурној историји постала симбол заједништва Црне Горе и Србије

 

Манастир Ђурђеви Ступови

 

Драгуљ наше културне баштине - Манастир Ђурђеви ступови код Берана по општем значају православни великодостојници и релеватни стручњаци пореде са Морачом, Пивом, Дечанима, Студеницом и Цетињским манастиром. Јер, како на прослави 800. година рече владика Јоаникије, ова светиња је била стожер духовности, просветитељства и националног дјеловања Васојевића, али и Брда и Старе Рашке области. Прави симбол родољубља, али и заједништва Србије и Црне Горе (којој је будимљанско жупа припојена 1912), Ђурђеви ступови су од маја 2001. године сједиште обновљене Будимљанско - никшићке епархије .

 

ФРЕСКЕ КАО МЕТЕ

Као задужбина Првослава, синовца Стефана Немање и првог српског архиепископа Светог Саве, који је овдЈе 1219. основао будимљанско епископију (четврту епархију СПЦ), првосаграђена црква Свети Ђорђе завршена је 1213. године. Будући да је подигнута на заравни изнад Берансела, која се зове Ступови (изнад ријеке понорнице, гдје извире кристално чиста студена вода), у народу је названа Ђурђеви ступови.

Црква је једнобродна грађевина са главним улазом на западној и полукружном апсидом на источној страни, док је десно у наосу гроб ктитора Првослава. На фасади зидова уочљиви су водоравни редови тамније сиге и светлијег тврђег камена. У грађевинском погледу црква припада архитектури каква је била у Приморју. То доказује њен тип базилике са нишама изнутра у бочним зидовима и појачавајући лицима полуобличастог свода. Уз првобитну цркву је прво дозидана једна припрата са две куле, а доцније је президана и спољна припрата. Фрескописац је, очигледно, даровити сликар, али су фреске биле турске мете и, како пише Марко Цемовић "све врсте ватреног оружја пробане су у стријељању анђелских и других светих ликова по сводовима манастира" . На сачуваним дјеловима фресака препознаје се рука дечанских мајстора, поријеклом из которске школе сликања .

Протосинђел Данило Трпчевски подсјећа и да је 1828. кнез Никола Васојевић поклонио манастиру Јеванђеље у сребрним, златом опточеним корицама, а уочи Првог Балканског рата архимандрит Данило Радуловић је завештао 20 рала земље и подигао манастирски конак, док је приликом обнове од петог рушења игуман Јосиф Лекић поклонио иконостас.

 

Арханђел Михаило

(детаљ поклоњење крсту, мермерна плоча из 12-13. Вијека)

 

ПРВА ШКОЛА

Игуман Мојсије Зечевић

 

Манастир Ђурђеви ступови имао је важну улогу у немањићкој држави, али иу турско доба, јер "падом под турску власт црквена активност није престала".

Проф. др Здравко Делетић, на пример, подсећа да су у 16. и 17. вијеку манастири Ђурђеви ступови и Шудикова били "духовни и културни центри, који су дали допринос очувању српског језика, писмености, вјерске, националне и историјске свијести, о чему свједоче бројни сачувани записи".

- Значајну улогу у просветитељском раду цркве Св. Ђорђа у Будимља за вријеме самосталне српске државе одиграо је игуман Мојсије Зечевић, поуздани пријатељ и сарадник Светог Петра Цетињског и Његоша, који је 1836. основао манастирску школу, а 1869. је у манастирским конацима отворена прва световна основна школа у Доњим Васојевићима, уз финансијску помоћ Србије, Војводине и Русије - пише Делетић.

 

ПЕТ ПУТА РУШЕН

Манастир Ђурђеви ступови је пет пута рушен. Након прве велике разуре 1738, страдао је и 1862., 1825., 1877. и 1912. године. Турци су и у тзв. Кокошињем рату 1898. покушали да униште Манастир, али га је одбранила забарикадирана група тридесетак ратника, међу којима и Ђорђије Бојовић, први квалификовани учитељ беранског краја .

- Нити би манастир био тако од непријатеља упорно нападан и рушен, нити од народа брањен и обнављан да није, заиста, био значајно духовно, културно, просвјетно, политичко и национално ослободилачко средиште овога краја. Из њега су према Црној Гори и Србији деценијама полазиле иницијативе и акције, које су итекако допринеле ослободилачком покрету и стварању црногорске државе, успостављању сарадње и јединства Црне Горе и Србије - закључује проф. др Здравко Делетић.

У Манастиру се, иначе, чувају велики крст (ремек дјело мајстора 19. вијека) ​​и јеванђеље сребрних корица, а спољна припрата је живописана у време цара Душана... Под његовим сводовима одржавани су сабори, договарани устанци, проглашена независност васојевићке кнежевине и донесена одлука о уједињењу са Црном Гором 1857. године. Отуда су Ђурђеви ступови незаобилазни на фасцикли црквене и културно - историјске баштине Црне Горе и након осам вјекова очаравају посјетиоце духовним богатством .

 

Манастирска школа код Ђурђевих ступова основана 1869. (снимак из 1908)


ЗВОНА

У турској похари Ђурђевих ступова 1826. са њих су однесена и четири звона. Родољуби овога краја су једно пронашли у метохијском селу Будисавци. Од пљачкаша су га откупили калуђери и поставили на звоник Пећке Патријаршије, а 1927. је враћено стубовима. Ово звоно је, иначе, манастиру даровала књегиња Даринка (супруга књаза Данила Петровића).

Друго звоно постављено је на пећку Сахат кулу, а треће је пронађено у џамији исламизираних Срба у селу Среоц, између Пећи и Дечана. Четврто звоно није пронађено - записано је у Споменици Ђурђевих ступова .

 

ЖИВОПИС

 

- Црква Св. Ђорђа осликана је у више наврата. На зидовима спољне припрате назире се иконографска цјелина циклуса календара (менолога), као и низ фигура светитеља и већег броја чланова династије Немањића... По остацима ликова Стефана Дечанског и Стефана Душана закључује се да сликарство спољне припрате потиче из 1343-1345. године. Ово сликарство је изузетно високог квалитета, дјело надарених и искусних мајстора, упућених у колористичке ефекте и склад боја у духу ренесансе Палеолога - каже археолог Предраг Лутовац.

Многе фреске су оштећење приликом петак рушења манастира од Турака : Менолог уприпрати цркве Светог Георгија (14. век)

 

МИТРОПОЛИТ ПАЈСИЈЕ

Будимљанско митроплија први пут се спомиње 1532. а последњи 1720. године. Позната су , у том периоду , 13 будимљанских митроплита. Последњи је Пајсије Колашиновић.

- Митрополит Пајсије је имао јурисдикцију не само над Горњим Полимљем, него и "Арбанијом", Колашином и Зетом. Послије патријарха Гаврила, митрополит Пајсије је био најзначајнија личност на будимљанско сабору о Васкрсу 1653, на коме је добио поверљив задатак да у Риму преговара о унији са Католичком црквом и заједничкој акцији против Турака. Пајсија су, одмах по повратку, Турци ухватили и живог одрали на улазу у Ђурђеве ступове... Будимљанска митроплија се, по свему судећи, и формално угасила 1738, када су спаљени Ђурђеви ступови - записао је академик Миомир Дашић .

 


Манастир Ђурђеви Ступови