Манастир Ђурђеви Ступови

Драгуљ наше културне баштине - Манастир Ђурђеви ступови код Берана по општем значају православни великодостојници и релеватни стручњаци пореде са Морачом, Пивом, Дечанима, Студеницом и Цетињским манастиром. Јер, како на прослави 800. година рече владика Јоаникије, ова светиња је била стожер духовности, просветитељства и националног дјеловања Васојевића, али и Брда и Старе Рашке области. Прави симбол родољубља, али и заједништва Србије и Црне Горе (којој је будимљанско жупа припојена 1912), Ђурђеви ступови су од маја 2001. године сједиште обновљене Будимљанско - никшићке епархије .

Црква је једнобродна грађевина са главним улазом на западној и полукружном апсидом на источној страни, док је десно у наосу гроб ктитора Првослава. На фасади зидова уочљиви су водоравни редови тамније сиге и светлијег тврђег камена. У грађевинском погледу црква припада архитектури каква је била у Приморју. То доказује њен тип базилике са нишама изнутра у бочним зидовима и појачавајући лицима полуобличастог свода. Уз првобитну цркву је прво дозидана једна припрата са две куле, а доцније је президана и спољна припрата. Фрескописац је, очигледно, даровити сликар, али су фреске биле турске мете и, како пише Марко Цемовић "све врсте ватреног оружја пробане су у стријељању анђелских и других светих ликова по сводовима манастира" . На сачуваним дјеловима фресака препознаје се рука дечанских мајстора, поријеклом из которске школе сликања .

Протосинђел Данило Трпчевски подсјећа и да је 1828. кнез Никола Васојевић поклонио манастиру Јеванђеље у сребрним, златом опточеним корицама, а уочи Првог Балканског рата архимандрит Данило Радуловић је завештао 20 рала земље и подигао манастирски конак, док је приликом обнове од петог рушења игуман Јосиф Лекић поклонио иконостас.

Арханђел Михаило

(детаљ поклоњење крсту, мермерна плоча из 12-13. Вијека)

Игуман Мојсије Зечевић

Манастир Ђурђеви ступови имао је важну улогу у немањићкој држави, али иу турско доба, јер "падом под турску власт црквена активност није престала".

Проф. др Здравко Делетић, на пример, подсећа да су у 16. и 17. вијеку манастири Ђурђеви ступови и Шудикова били "духовни и културни центри, који су дали допринос очувању српског језика, писмености, вјерске, националне и историјске свијести, о чему свједоче бројни сачувани записи".

- Значајну улогу у просветитељском раду цркве Св. Ђорђа у Будимља за вријеме самосталне српске државе одиграо је игуман Мојсије Зечевић, поуздани пријатељ и сарадник Светог Петра Цетињског и Његоша, који је 1836. основао манастирску школу, а 1869. је у манастирским конацима отворена прва световна основна школа у Доњим Васојевићима, уз финансијску помоћ Србије, Војводине и Русије - пише Делетић.

У Манастиру се, иначе, чувају велики крст (ремек дјело мајстора 19. вијека) ​​и јеванђеље сребрних корица, а спољна припрата је живописана у време цара Душана... Под његовим сводовима одржавани су сабори, договарани устанци, проглашена независност васојевићке кнежевине и донесена одлука о уједињењу са Црном Гором 1857. године. Отуда су Ђурђеви ступови незаобилазни на фасцикли црквене и културно - историјске баштине Црне Горе и након осам вјекова очаравају посјетиоце духовним богатством .

Манастирска школа код Ђурђевих ступова основана 1869. (снимак из 1908)

- Црква Св. Ђорђа осликана је у више наврата. На зидовима спољне припрате назире се иконографска цјелина циклуса календара (менолога), као и низ фигура светитеља и већег броја чланова династије Немањића... По остацима ликова Стефана Дечанског и Стефана Душана закључује се да сликарство спољне припрате потиче из 1343-1345. године. Ово сликарство је изузетно високог квалитета, дјело надарених и искусних мајстора, упућених у колористичке ефекте и склад боја у духу ренесансе Палеолога - каже археолог Предраг Лутовац.

Многе фреске су оштећење приликом петак рушења манастира од Турака : Менолог уприпрати цркве Светог Георгија (14. век)

- Митрополит Пајсије је имао јурисдикцију не само над Горњим Полимљем, него и "Арбанијом", Колашином и Зетом. Послије патријарха Гаврила, митрополит Пајсије је био најзначајнија личност на будимљанско сабору о Васкрсу 1653, на коме је добио поверљив задатак да у Риму преговара о унији са Католичком црквом и заједничкој акцији против Турака. Пајсија су, одмах по повратку, Турци ухватили и живог одрали на улазу у Ђурђеве ступове... Будимљанска митроплија се, по свему судећи, и формално угасила 1738, када су спаљени Ђурђеви ступови - записао је академик Миомир Дашић .

Манастир Ђурђеви Ступови