Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

Захваљујући бројним спелеолошким објектима, на подручју општине Плав постоје повољни услови за развој спелеолошког  туризма. Највеће могућности за тај облик туризма пружају Безимена пећина  на Планиници у селу Велици, Чардак на Гребену код Гусиња и Митрова пећина на Голешу код Мурине.

Безимена пећина има два отвора, оба на надморској висини од 1780 м, те  спада међу највисочије пећине  у Црној Гори и Европи. Укупна дужина испитаних канала пећине износи 440 м. Пећина располаже бројним дворанама украшеним  сталагмитима, сталактитима, драперијама, пећинским  стубовима и другим облицима  насталим кристализацијом бигра. У највећој - завршној дворани рекогносцираног канала, димензија 25x20 m, постоји један узани отвор кроз који се  осјећа  јако струјање ваздуха и свијећа се гаси, док се у дубини  чује шум воде, што је претпоставка  да се пећина вјероватно даље наставља и да испод овог  постоји доњи канал кроз који протиче водени ток.  Посебан украс  представљају свјетлуцави кристали на поду једне дворане, као да је  ту ова подземна љепотица просула  бисере. Неке дворане уљепшава корални накит, док је Кристална дворана испуњена  разноврсним калцитним фигурама. У дворанама има басена и када са кристално бистром водом. Посебну пажњу привлаче окамењени водопади и необичне скулптуре, међу којима се истиче кип мајке са дјецом. У главном каналу налазе се, осим када са водом, три језера смјештена у травертинским бесенима, а једно језеро је на почетку споредног канала. Плафон тог канала тако је низак да посјетилац мора пузати кроз воду да би изашао на суви дио канала. На крају  рекогносцираног дијела тог канала је најљепша дворана пећине - Кристална.

Да би се пећина могла туристички активирати и валоризовати потребно је најприје изградити  квалитетан приступни пут, затим пећину уредити за туристичку посјету, што подразумијева изградњу стаза дуж  пећинских канала, електрификацију и илуминацију пећине

Објашњење:  1. Главни улаз, 2. Споредни улаз;  дјелови главног канала: А предњи, В  средњи, С задњи;  дворане:  СD - централна, ZD- завршна, KD- кристална, Ј-језеро   

Будућа истраживања, уколико до њих дође, вјероватно ће употпунити досадашња сазнања о пећини, довести до откривања и испитивања   нових и непознатих дјелова ове подземне љепотице. Најважнији задаци на том плану су: 1. Испитати да ли се и колико  главни ходник, послије завршне дворане,   даље наставља (треба проширити  узани отвор, гдје струји ваздух и гдје  се у дубини чује хук воде), 2. Утврдити да ли постоји  доњи канал и водени ток у њему и 3. Испитати бочне канале, њихов пећински накит, травертинске басене и каде са водом  у њима. Пећински украс  је већ изложен девастацији од стране несавјесних посјетилаца, па је пећину потребно хитно заштитити и сачувати

Детаљ из Безимене пећине 

Пећина је до прије 20 година била потпуно непозната. За њу су знали само оближњи мјештани из Велике.  У ратовима  је коришћена  као склониште. Посјетиоци нијесу знали или  се  нијесу смјели спустити у дубље дјелове пећине гдје има воде за пиће, па је боравак био временски ограничен. Обрађујући туристичке потенцијале Проклетија ради израде  своје магистарске и докторске дисертације, у периоду 1977-1986. године три пута сам обишао пећину и о њој написао научни рад, објављен у часопису Географска истраживања у Приштини. Убрзо је пећина привукла пажњу познатог спелеолога Јована Петровића. Његова екиша спелеолога обишла је пећину у августу 1985. године. Након тих истраживања,  Петровић  је објавио  научни рад о пећини и  понудио пројекат спелеолошких истраживања у околини Плава, којим је обухваћена и ова пећина, али пројекат није реализован јер није имао ко да га финасира.

Пећина нема назива, па сам је  у својим радовима назвао Безименом пећином. Истина, ову и сусједне  пећине  мјештани Велике називају Тојине пећине. Ј. Петровић је назвао Чакорском пећином, што није исправан  назив, јер на Чакори има више пећина, иначе, ова  и не припада чакорском масиву него планини Мокри.

Митрова пећина налази се на источној падини Голеша, на око 1400 м надморске висине. До пећине се може доћи шумским путем од Мурине уз долину Муринске (Ненове) ријеке (3 км) а затим од шумске бараке пјешачком стазом (1,5 км). Улаз у пећину је у основи кружног облика, пречника 4 м. Усјечен је у вертикалном каменитом одсјеку. Од улаза канал пећине се пружа хоризонтално  у дужини од око 150 м. При крају рекогносцираног канала налази се сифонско сужење кроз које се човјек једва може провући пузањем. Иза њега је мања дворана  чије дно испуњава тревертински басен испуњен водом, дужине три, а ширине два метра. Вода у њему је чиста и може се пити. Идући даље, наилази се на друго сужење ходника, а послије њега на око 130 м од улаза настаје пространа дворана са оскудним пећинским украсом и пећинским кадама са водом. Од ове дворане наставља се једна уска пукотина кроз коју је немогућ пролаз. Вјероватно да она представља сужење иза којег се пећина наставља.

Пећина Чардак на Гребену, према досадашњим сазнањима, највећа је у Горњем Полимљу. До ње се из Гусиња може стићи за  око три сата хода. Према казивању мјештана и новинским написима, пећину је 1973. године испитивала једна група алпиниста-спелеолога из Пољске, коју су предводили Р. Кардас и М. Малиновски.. Она  је утврдила да је пећина дуга 1250 метара и да има два упоредна канала на различитим нивоима. Претпоставља се да у доњем каналу постоји водени ток. У горњем, безводном  каналу постоји оскудан пећински накит

Улаз у Митрову пећину

Богатство и разноврсност спелеолошких објеката на територији општине Плав употпуњују многобројне друге неиспитане и непознате пећине, јаме и прозорци у стијенама звани “шупља врата”. Познати прозорци су Шупља врата у Каранфилима (висина отвора око 15, ширина 8 метара), Тројанска врата н