СТОЧАРСТВО


 

 
КОЊАРСТВО
 

  Одломак из књиге "ВЕЛИКА"

Проф. др Мирко БРКОВИЋ - мр Предраг БРКОВИЋ

 

Коњаерсво. У прошлости се на овим просторима није могао замислити живот без коња. Свако имућније домаћинство имало је пар коња. Коњ је служио за пренос терета са једног места на друго (сена,дрва, жита и др.). Поред тога коњ је служио и за јахање на даљи пут, свечане прилике и др. За обраду земље коњ се врло ретко употребљавао, за то су служили волови. Сиромашна домаћинства нису гајила коње, јер нису могли да их хране преко зиме. Данас су коњи изгубили свој првобитни значај, јер постоје путеви кроз село, посебно у доњем делу села где свака кућа има колски прилаз. Насеља у прибрежним зонама и даље се морају користити коњима. На простору Велике адаптирао се домаћи коњ звани „Босанац“ који се и данас држи на овим просторима. Коњ Босанац је врло скроман у исхрани и смештају, не тражи неке посебне услове. У току лета живи од испаше, а преко зиме преживи само на сену, јер ретко се коњима даје зоб или нека друга концетрована храна. Овај коњ је врло покретљив, може се кретати козјом стазама, зна добро да се чува на лошим и стрмим теренима. Може понети и до 100 кг  терета по равном терену, уз брдо носи 50-70кг. Врло је спретан за рад у шуми и за извлачење трупаца.

У прошлим временима ниједан тежи рад није се могао замислити без помоћи коњске радне снаге. И поред тога у Велици је гајен мали број коња, тако да је један коњ долазио на 4-5 домаћистава. Присуство механизације, трактора, узрок је и даљег смањења броја коња на овим просторима.