29. јул 2012. године

 Проф. др Марко KНЕЖЕВИЋ

 

ТУРИЗАМ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ВЕЛИКE И НОВШИЋА

Увод

Феномен туризма са својим функцијама показао се у низу примјера као ефикасан фактор развоја мање развијених подручја, јер економски валоризује и оне ресурсе, који у другим гранама остају неискорићени (природне љепоте, заштићени облици природе, културно наслеђе др). Међутим, у општини Плав, упркос посједовању највећих потенцијалa за туристички развој у сјеверној Црној Гори, због низа ограничавајућих фактора, као што су: незнатна досадашња инвестициона улагања у развој генералне и туристичке инфраструктуре, незаинтересованост потенцијалних инвеститора за улагања у туризам на подручју општине, непостојање способних носиоца развоја локалног туризма и запостављање развоја планинског туризма у Црној Гори, туризам још није остварио такву улогу. Није је остварио ни у мјесној заједници Велика, која такође располаже изузетним туристичким потенцијалима. Да ли ће је остварити убудуће и да ли је туризам развојна шанса Велике, у великој мјери зависи од реализације Стратегије развоја туризма у плавској општини за период од 2011 до 2020. године. Она је је донесена прошле године, као прва те врсте у Црној Гори. У изради стратегије коришћен је модел одрживог развоја туризма, који се, иначе, примјењује за подстицања развоја недовољно развијених подручја. Тај модел обједињује и усклађује четири развојне функције: економску, еколошку, друштвену и просторно-географску, све у циљу да задовољење потреба садашњих не угрози потребе будућих генерација.

ДОСАДАШЊИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Досадашњи развој туризма у плавској општини карактеришу обиљежја већих успона и падова. У периоду од 1948. до 1985. године настаје узлазни тренд туристичког развоја. Тада је једно вријеме Плав представљао метрополу планинског туризма Црне Горе, а говори се да је нeкада имао већи туристички промет од Будве. Од деведесетих година прошлог вијека до данас настаје период дуже стагнације и ретроградних кретања. То потврђују подаци о порасту, а затим о колапсу туристичког промета, који је у току 2004, 2005. и 2007. године, као посљедица рата у окружењу, санкција међународне заједнице и претварања хотела „Плавско језеро“ у колективни смјештај за расељена лица, сведен на нулу. Неравномјерност регионалног туристичког развоја Црне Горе и даље се наставља, што се одражава на развој туризма у плавској општини. Мастер план и Стратегија развоја туризма у Црној Гори до 2020. године, дају тежиште на развој приморског туризма, те њихова досадашња реализација није довела, нити ће довести до очекиване диверзификације туристичког производа Црне Горе према сјеверу. Отуда се регионалне разлике између сјевера и југа и даље повећавају.

У досадашњем периоду Велика биљежи силазни тренд туристичког развоја. То довољно потврђују чињенице да данас на простору ове мјесне заједнице, упркос великим потенцијалима, не постоји ни један угоститељски објекат, нити планинарски дом, па ни продавница, док су за вријеме краљевине Југославије, дуж чакорског пута, постојала два хана, а у социјалистичкој Југославији подигнути су планинарски домови „Чакор“ на Чакору и „Јеленак“ у Бјелухи, као и Бифе на Чакору. Велика је послије Другог свјетског рата постала планинарски центар Проклетија, о чему свједочи масовни слет планинара Југославије, који је одржан 1952. године на Јеленку.

Велика није искористила предности туристичко - географског положаја на магистралном путу Пећ-Чакор-Мурина, дужине 60 км, када је овај пут представљао најкраћу, а једно вријеме и једину везу између Црне Горе, на једној и јужне Србије, Космета и Македоније, на другој страни. У јеку туристичке сезоне овим путем је појединих година пролазило преко 3.000 возила дневно, међу којима највише моторизованих туриста. Уз то је преко Чакора било регистровано 18 аутобуских линија. Како није било туристичке понуде смјештаја, посебно за транзитне туристе, они су пролазили без задржавања. НАТО агресија на СРЈ 1999. године нанијела је велику штету туристичком развоју Велике и општине Плав. У току и након агресије дошло је до затварања пута преко Чакора. Срушен је хотел „Сјекирица“ у Мурини и није обнављан. Планинарски домови и бифе на Чакору више не постоје, а угашене су и продавнице у Велици поред аутомобилског пута.

У међувремену, стварају се услови за поновно отварање пута преко Чакора.Туристичка и робно-прометна функција тог пута биће знатно појачане када се заврши започета изградња регионалног пута Подгорица-Гусиње, преко Врмоше, дужине око 60 km. У Гусињу тај пут ће се надовезати на регионални пут Гусиње-Мурина, а одатле на магистрални пут Мурина-Чакор-Пећ.Тиме се, неоспорно, отварају ширe перспективе за туристичко активирање и валоризацију потенцијала Велике и Мурине.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА

Стратегијом одрживог развоја туризма у општини Плав 2011 - 2020. године предвиђен је развој туристичке понуде и туристичких производа у овој општини. У том документу извршена је анализа примарне и секундарне туристичке понуде, дефинисана визија и одређени стратешки циљеви развоја туризма у општини. Велика данаспредставља потенцијалну туристичку дестинацију са изузетно великим раскораком између степена развијености и вриједности примарне туристичке понуде, коју чине природни туристички ресурси, културне и социјалне атракције и секундарне понуде која обухвата генералну (комуналну и прометну) и туристичку (смјештај, ресторани, спортски објекти и др.) инфраструктуру.

ПРИМАРНА ТУРИСТИЧКА ПОНУДА

Природни ресурси и природне љепоте представљају највећи туристички потенцијал Велике на коме треба да се темељи формирање овдашње примарне туристичке понуде и развој туристичких производа. Најважније величке природне туристичке ресурсе представљају планине: Чакор, Ваганица, двије Планинице, Лумере, Дјевојачки крш и друге. Све те планине се одликују богатом и разноврсном ресурсном основом, изузетним природним љепотама и погодним положајем, те као полиатрактивне туристичке вриједности пружају услове за развој више облика планинског туризма: зимско-спортског, планинарења, ловног, научног, еколошког, катунског и здравстено-рекреативног.

Према Студији ОЕЦД, коју су израдили познати експерти за зимско-спортски туризам, М. Реј и Ж. Итен, скијашки терени Велике располажу са 3.840 м денивелација потенцијалних скијашких стаза, што је за 480 м више од укупног збира денивелација скијашких стаза Дурмитора. Међутим, за разлику од Дурмитора, који је постао главни скијашки центар Црне Горе, тако значајни скијашки потенцијали Велике и даље стоје потпуно неискоришћени.

У склопу ширег простора Чакора и његових огранака издвајају се четири потенцијална скијашка подручја: Дјевојачки крш, Бјелуха, Велика (Цикуше) и Шабова глава. У овом пространом потенцијалном скијашком комплексу, на којем се може формирати јединствен скијашки систем, могуће је трасирати и уредити укупно 10 скијашких стаза, чије се денивелације крећу између 1.400 и 2.100 м. Скијалиште Бјелухе лежи у изворишној челенци истоимене ријеке, у сливу Пећке Бистрице. Стазе се спуштају низ падине Јеленка, Старца, М. Нећината и Дјевојачког крша. Терени Велике распрострањени су на западним падинама Чакора, нарочито у локалитетима Цикуше и Шип, као и на сјеверним падинама Шабове главе. Висинска разлика скијалишта на овим теренима износи 1.200-1.900 м, просјечан нагиб 16-24°, а експозиција стаза С,СИ,Ј и ЈИ. Најквалитетније природне писте, на којима се снијег задржава пуна 4 мјесеца, спуштају се са Дјевојачког крша према Чакорском превоју и Бјелухи, као и са Шипа и низ Цикуше до дна десног крака Величке ријеке.

За активирање скијашких потенцијалаВелике, од прворазредног значаја је отварање пута преко Чакора и изградња адекватне туристичке инфраструктуре, у првом реду изградња смјештајних објеката иза почетак уређење и опремање жичаром или ски-лифовима бар једне скијашке стазе.

Према досадашњим испитивањима, Велика располаже највећим потенцијалима за развој спелеолошког туризма у Горњем Полимљу. Тај облик туризма предиспониран је присуством бројних спелеолошких објеката - пећина и јама, од којих је једино дјелимично испитана Безимена пећина на Планиници. Укупна дужина њених рекогносцираних канала износи 440 м. Пећина располаже раскошним накитом и подземним водама. Да би се могла туристички валоризовати потребно је најприје изградити квалитетан приступни пут, затим пећину уредити за туристичку посјету, што подразумијева изградњу стаза дуж пећинских канала и електрификацију.

Биогеографски ресурси на овом подручју представљају јак, али неискоришћен потенцијал за развој туризма. Велико шумско богатство досада је имало искључиво економску функцију. Шума се прекомјерно и неконтролисано експлоатише за потребе примарне дрвопрераде која захтијева велику количину дрвне масе, док су општекорисне функције шума, међу којима и туристичке функције - рекреативна, естетско-декоративна и хигијенско-здравствена потпуно запостављене. Након проглашења Црне Горе еколошком државом очекивало се да ће се измијенити однос у газдовању шумама, поготово од 1989. године када је дошло до одвајања шумарства од дрвне индустрије, али до тога није дошло. Напротив, у општини Плав дошло је до повећане експлоатације шума за потребе бројних регистрованих и нерегистрованих приватних пилана, гатера, бренти, цикулара и столарских радионица. Концесионари су направили праву пустош од величких шума.Нико не показује интерес да се шуме заштите од прекомјерне експлоатације. Недавним усвајањем новог Закона о националним парковима, којим се Плавско-гусињске Проклетије, на површини од 16.630 ха, проглашавају петим националним парком у Црној Гори, шуме на подручју мјесних заједница Велике и Мурине нашле су се ван граница тог парка. Отуда постоји реална бојазан и опасност да ће се ради опстанка дрвнопређивачких капацитата знатно појачати експлоатација шума на подручју ових мјесних заједница.

Од осталих природних ресурса Велике и Новшића значајно мјесто по туристичкој вриједности заузимају биодиверзитет и вегетација,као основа за развој ловног, риболовног, здравственог, рекреативног, еколошког, научног, ботаничког и других врста туризма. Погодна клима са индикованим седативним, тоничним и стимулативним дејством на људски организам, чист планински ваздух богат озоном и живописни планински амбијент представљају веома добру природну основу за развој здравственог туризма и претварање Велике у привлачну ваздушну бању. Ту је и хидрографски потенцијал којег чине многобројни извори, Лим и Величка ријека у саставу плавског риболовног ревира богатог племенитим врстама риба.

Саставни дио примарне туристичке понуде на величко-новшићком простору чине антропогене туристичке вриједности. Ту спадају: Спомен комплекс на Чакору, Спомен обиљежје жртвама величког покоља на Папратишту, манастир Свете Тројице у Брезојевицама, црква Кирик и Јулита и црква на Приједолској ћафи, етнографски елементи, засеоци, сточарски катуни и др.

У Мурини пажњу туриста привлаче Спомен-објелиск, подигнут у славу 178 палих бораца и 863 жртве фашизма, Спомен чесма жртвама НАТО бомбардовања и друга спомен обиљежја. Сви ти споменици одражавају ослободилачку борбу и цијену слободе коју је платило становништво овог краја у ратовима. Велика и Новшиће привлаче пажњу и као историјска мјеста, за која су везани значајни догођаји из историје Црне Горе, као што су Плавско-гусињска афера, Бој на Новшићу, Борбе на Чакору, Велички покољ и др).

СЕКУНДАРНА ТУРИСТИЧКА ПОНУДА

На плану развоја секундарне туристичке понуде, на подручју МЗ Велика досада су учињени само почетни кораци.Што се тиче саобраћајне инфраструктуре, асфалтиран је макадамски пут преко Чакора на читавој дужини од Мурине до Котлова и изграђен је нови бетонски мост на Лиму код Новшића. Раније су асфалтирани путеви: Лијешће-Анови, Папратиште-Шуме и Градина-Новшиће, али су они данас у лошем стању, па је потребна реконструкција. Туристичка инфраструктура, као саставни дио секундарне туристичке понуде Велике и Новшића, на ниском степену је развоја. Њу за сада чине око 8 викендица и једно еко-село у Велици и 5 викендица и једно еко-село у Новшићу. Међутим, да би викендице и еко села могли служити у туристичке сврхе потребно је најприје створити адекватну туристичку понуду и исту промовисати преко интернет портала Велике, надлежне туристичке организације и других облика туристичке пропаганде.

Кроз Велику и на Чакору се неколико последњих година одржавају ауто трке на снијегу „Mointenegro-Vinter kup“, док је Лимска регата прерасла у туристичку манифестацију међународног значаја. Први наговјештаји развоја катунског и бикинг туризма са оствареним приходом од туристичке потрошње везани су за Машнички катун на Мокри планини.У овом катуну је 12. и 13. септембра 2011. године боравило 10 бициклиста из Холандије и Њемачке. Услуге смјештаја и хранепружене су им у овдашњим викендицама.

Што се тиче туристичке сеперструктуре, која обухвата манифестације, туристичке пакете, транспорт у дестинацији и до дестинације, туристичке информације и сувенирнице, у Велици се може говорити само о неким облицима манифестација као што су скокови са Новшићког моста, затим Народни сабор у Велици 28. јула код цркве Кирик и Јулита.Петровдански сабор на Мокри планини и тринајестојулски на Чакору не одржавају се више.

Основне информације о Велици и њеној туристичкој понуди, па чак и о сусједним насељима, могу се добити преко величког интернет сајта www.velika.me. На плану пропагандне активности, приоритетан задатак је израда туристичког проспекта или водича Велике, који би обухватио најважније елементе туристичке понуде.

Секундарна туристичка зона Мурино - Велика - Чакор, чији је развој предвиђен Програмом интегралног развоја црногорских Проклетија и Елаборатом о националном парку Проклетије,захвата простор дуж магистралног пута Мурино-­Чакор-Пећ, од села Горња Ржаница на западу до Бјелухе на истоку и од Планинице (2.077 m) на сјеверу до Дјевојачког крша (2.040 m) и Шабове главе (1.908 m) на југу. Полазећи од природних, саобраћајних и еколошких услова доминантни видови ту­ризма у овој зони биће спортско-рекреативни, излетничко-рекреативни и транзитни, а главну смјештајну базу, како је предиђено, треба да чини око 150 лежаја у квалитетним објектима (Мурино и Велика), као и у објектима сеоског туризма. Поред производње и пружања ква­литетне еколошки здраве хране, туристичку понуду сеоског туризма треба обогатити осталим садржајима, као што су, на примјер, рекреативно планинарење, шетња шумским стазама, брање шумско-пољских плодова и љековитог биља, обављање лакших пољопривредних радова и др.

ТУРИСТИЧКИ ПРОИЗВОДИ И ТУРИСТИЧКА ПОТРАЖЊА

Због неразвијености материјалне базе туристичке понуде, посебно понуде смјештаја и туристичке инфраструктуре,Велика са Новшићем у садашњој фази развоја не располаже развијеним туристичким производима за привлачење туриста. Међутим, подизањем викендица, еко села и етно катуна већ се стварају услови за формирање понуде одређених туристичких производа. Иначе, туристичким производима називају се сви елементи примарне и секундарне туристичке понуде који се нуде туристима, укључујући ту пружање кључних и комплементарних услуга и презентацију атракција и ресурса. Кључне услуге односе на смјештај, храну, информације, маркетинг, транспорт др, а допунске на продају сувенира, банкарске трансакције и сл.

На бази природних, културних и људских ресурса, у туристичкој понуди Велике, аналогно понуди Плава, могу се развијати четири интегрална туристичка производа:активан одмор,путевима културе и историје,кулинарство и забава.

Активан одмор је најважнији туристички производ који Велика са Новшићем може да понуди чак и у садашњој развојној фази. Он подразумијева рекреативно упражњавање спортских активности, као што су планинарење, јахање коња, бициклизам, кајакарење, рафтинг и риболов на Лиму, скокови у воду са Новшићког моста, а зими скијање, санкање и ски-туринг. На овом простору постоје услови и за екстремне (адреналинске) спортове: алпинизам, параглајдинг, спуштање у јаме и пећине, рафтинг на Лиму при високом водостају и др. Развијеност активног одмора у садашњој иницијалној фази развоја туризма је ниска, што се може рећи и за остале интегралне производе - презентацију културно-историјског наслеђа, кулинарство и забаву.

МЗ Велика, као будућа туристичка дестинација, захваљујући пространству и расположивим потенцијалима, може да развија понуду туристичких производа исте или сличне структуре као и општина Плав, изузев понуде за језерски и градски туризам. Са таквом понудом Велика може да рачуна на исто тржиште туристичке потражње као и ова општина.

Опште карактеристике савремене туристичке потражње су да је јако мобилна, флексибилна и варијабилна. Туристи све чешће траже аутентичне дестинације да у њима открију и доживенешто ново: умјесто једног хоће више краћих одмора, међу туристима је све више старијих особа и индивидуалаца. Захтјевима такве тражње треба прилагодити адекватну туристичку понуду.

Анализа туристичке потражње урађена за потребе израде Стратегије развоја туризма у плавској општини показала је да је од анкетираних 110 туриста у 2009. години највише било из Србије (12 %), затим из Босне и Херцеговине (11 %), осталих република бивше Југославије 6 %, из Њемачке (6 %), Западне Европе укупно 14 % и Источне Европе 23 %. Учешће туриста из Црне Горе према истој анкети у укупном туристичком промету износи 10 %.

ЗАКЉУЧАК 

Туризам уз пољопривреду представља перспективну привредну грану Велике и Новшића. То су гране које треба развијати на бази сопствених природних и људских потенцијала. Развојем ових дјелатности допринијеће се задржавању постојећег становништва на селу, можда повратку дијела исељених из градова, а тиме и ревитализацији ових села. У развоју туризма Велике у првом реду треба се ослањати на сопствене снаге, иако су оне скромне. Прије свега треба заинтересовати успјешне величке привреднике, који живе и раде ван Велике, као и потенцијалне инвеститоре из земље и иностранства. Реализацијом поменуте Стратегије одрживог развоја туризма општине Плав, која садржи доста амбициозне стратешке циљеве (повећање туристичког промета за 6 до 8 %, годишње, туристичке потрошње за 50%, броја запослених за 150% и смјештајних капацитета за 300%. отварају се перспективе и за валоризацију туристичких потенцијала МЗ Велика.

У садашњој иницијалној фази развоја туризма у овој мјесној заједници најважније је сачувати постојећу ресурсну основу туристичке понуде, у првом реду природне ресурсе, еколошки здраву средину, шуме, воде, чист планински ваздух, биодиверзитет, дивљач и природне љепоте. Без тога нема одрживог развоја туризма.

Подизањем викендица и еко-села стварају се услови за развој резиденцијалног, викенд, сеоског, еколошког, катунског и других облика туризма. На плану развоја транзитног туризма приоритет треба дати изградњи једног угоститељског објекта на Чакору и подизању новог хотела „Сјекирица“ у Мурини.

 

 

| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |