 |
|
 |
 |
 |
ДЕПОПЛАЦИОНИ ПРОЦЕСИ НА ПОДРУЧЈУ ВЕЛИКЕ, МУРИНЕ И БРЕЗОЈЕВИЦА
Проблеми привредног развоја општине Плав као узрок депопулације насеља
Да би се потпуније схватила суштина ове теме потребно је претходно анализирати привредне карактеристике и демографска кретања на подручју општине Плав у чијем се саставу налазе МЗ Велика, Мурина и Брезојевице.
Статутом Општине и развојним плановима дефинисана су три основна правца привредног развојa: прерађивачка индустрија, туризам и пољопривреда. У реализацији досадашњих планова тежиште је дато на развој индустрије од које се очекивало да ће најбрже активирати и валоризовати расположиве потенцијале, омогућити запошљавање и повући укупан привредни развој, што се на крају није остварило.
Индустријски развој општине Плав, послије Другог свјетског рата, у социјалистичкој Југославији и оквирима заједничких државама и послије њиховог распада, карактерише се инвестиционим промашајима и лошим пословањем расположивих капацитета у којима су често спровођени стечајни поступци, све до њихове ликвидације или неуспјешне својинске трансформације. Изграђени су најприје ДИП “БОР” са фабриком лигнопласта у Брезојевицама и фабрика кринк-предива у Плаву. Затим су подигнуте фабрике: Металопрерада у Плаву, фабрика пластичне галантерије у Гусињу, погони фабрике “Титекс” у Мурини и Гусињу и Фабрика противградних ракета у Брезојевицама. Због лошег пословања фабрике кринкл-предива и лигнопласта убрзо су затворене, док фабрика противградних ракета није ни отварана. Касније су затворени и погони Титекса у Мурини и Гусињу.
Избор туризма као стратешког правца развоја Општине базиран је на компаративним предностима изузетно великих природних ресурса и потенцијала и на моделу регионалних приоритета туристичког развоја Црне Горе. Плав је педесетих и шесдесетих година прошлог вијека, захваљујући успјешном пословању угоститељског предузећа “Плавско језеро” представљао метрополу планинског туризма у Црној Гори. Међутим, због неизграђене материјалне базе туризма, погоршања квалитета и садржаја туристичке понуде и рата у окружењу плавски туризам је у последњој деценији доживио тотални колапс. Хотел “Плавско језеро” је дужи низ година служио као колективни смјештај за ратом протјераних и расељених лица из БиХ, Косова и Метохије и Хрватске, те није коришћен за смјештај туриста. Његова приватизација није дала очекиване резултате, тако да ни данас није у функцији. Због тога је дошло до наглог пада туристичког промета, па чак, према статистици, и до његовог редуцирања на нулу у 2004, 2006. и 2007. години.
Престанком рада задруга и пољопривреда је запала у тежак, па чак и безизлазан положај. У процесу реституције, некадашња задружна економија у Брезојевицама је испарцелисана и приватизована, воћке запуштене и закржљале, плантажни воћњак вишње уништен, њиве и ливаде необрађене и претворене у коров.
По свим основним показатељима нивоа развијености Плав је на последњем мјесту међу 21 општином у Црној Гори. Никада у тежем социјално-економском положају ова неразвијена општина није била као данас. Све фабрике су затворене, хотел “Плавско језеро” не ради, радници отпуштени с посла, не постоје готово никакве могућности новог запошљавања, велики је број социјално угрожених лица и корисника социјалне помоћи ( преко 1.700), престала је дјелатност земљореадничких задруга као носиоца развоја пољопривреде и ДИП-а “Бора” као некадашњег носиоца индустријског развоја. Села се демографски празне и одумиру и ништа се не предузима на њиховој ревитализацији.
Општина Плав, као и све неразвијене општине у сјеверној Црној Гори биле су у далеко повољнијем економском положају у социјалистичкој Југославији и каснијим заједничким државама СР Југославији и Србији и Црној Гори, него данас у независној Црној Гори. Да би се смањила неравномјерност регионалног развоја у социјалистичком периоду постојао је Фонд за неразвијена подручја (ФНП) и донекле је поштован принцип солидарности развијених са неразвијенима. Међутим, данас у тржишној привреди, која је замијенила договорну економију, због ниског степена привредних активности, предузећа су се нашла у у врло тешкој, а нека и у безизлазној ситуацији. У процесу транзиције у којем су некадашња друштвена предузећа ликвидирана или неуспјешно приватизована велики број радника је остао без посла, што је погоршало и онако тешку економско-социјалну ситуацију у Општини. Ниједан регионални и општински план или програм досада није реализован. То је резултат економске политике која је довела до такве диспропорције регионалног развоја између сјевера и југа Црне Горе, какву не познаје ни једна економија. Од најављених мјере на плану убрзанијег развоја сјевера од стране Владе Црне Горе, на подручју Општине Плав, у току 2009.године није ништа предузето.
У привредној неразвијености Општине и у општим привредним кретањима треба тражити узрочно-посљедичне везе за демографска кретања, јако изражене депопулационе процесе, одумирање села и социјалне проблеме на подручју ове и других неразвијених општина, а посебно на подручју МЗ Велике, Мурине и Брезојевица, гдје су ти процеси јаче изражени.
Демографска ерозија села
Етничке промјене и кретање бројног стања становништва на подручју општине Плав у вези су са локалним географским условима, општим политичким и привредним кретањима и са историјским догођајима. Што се тиче географских услова, они су такорећи Богом дани за развој туризма, шумарства и планинске пољопривреде, али су они слабо економски валоризовани. У доба караванског и кирајџијског саобраћаја овој крај није био тако сиромашан у односу на сусједне регионе.. И поред натуралног карактера производње давао је значајне вишкове пољопривредних, нарочито сточарских производа (млечних производа, меса, стоке, коже и др.) за шире тржиште. Данас, међутим, у тим производима читаво ово подручје је дефицитарно, па се снабдијева увозом са других тржишта.
Број Срба и Црногораца у Плавско-гусињском басену остао је скоро исти 1991.године (2.182) као и 1921. године (2.057), док се бројно стање Албанаца повећало са 624 становника у 1921. години на 5.673 у 2003. години или 9 пута више.
Од 1971. године у општини Плав настаје тенденција опадања броја сеоског, а пораста градског становништва. Процентуално учешће сеоског становништва у укупном становништву редуцирано је са 73,00 % у 1948. години на 61,47 % у 2003. години. По кретању укупног броја становника у овој општини, и дијелу андријевичке општине од Сућевске до Крушева издвајају се три групе села:
1. Села са великим смањењем броја становника или депопулациона села
2. Села са стагнацијом или благим опадањем броја становника и
3. Села у којима се број становника повећава.
У депополациона села спадају Велика, Горња Ржаница, Грнчар,Новшиће, Мурина са Пепићем, Грачаница, Улотина и Луге, Другу групу села чине Вишњево, Доља, Досуђе, Крушево и Метех, а трећу, гдје се број становника повећава, Мартиновиће, Вусање, Богајиће и Војно Село. Највећи пад броја становника имају Грачаница, Луге и Улотина. У њима се се укупан број становника смањио са 2.558 житеља у 1971. години на свега 688 житеља или 73,10 % мање у 2003. години, затим Новшиће са 280 становника 1953. године, на 82 становника 2003. године или за 70,71 % мање, па Велика са 1.352 становника 1948. године на 417 или за 69,15 % мање становника у 2003. години.
У депопулационим селима брзо се смањује број ученика у школама. Опадањем природног прираштаја опада и претшколски и школообавезни контигент становништва, нарочито у селима сјеверног дијела Општине. Због недостатка ученика, основна четвороразредна школа у селу Новшићу, која је школске 1949/50 године имала 88 ученика, затворена је 1995. године и није поново отварана, нити се може отворити, јер је у селу за последњих 15 година рођено свега троје дјеце. На путу гашења је и Основна школа у Велици, која је једно вријеме требало да због повећаног броја ученика прерасте у петоразредну школу. Она спада међу најстарије основне школе у Црној Гори, јер је почела са радом 1864. године. Такође и у другим школама, које раде са врло малим бројем ученика, па и матичној школи у Мурини, у догледној будућности пријети опасност од престанка рада, наравно, уколико се наставе постојећи депопулацопони процеси.
Исељавање православног становништва последњих деценија, нарочито је интензивни из мјешовитих насеља: Метеха, Гусиња, Плава, Скића и других. Такви емиграциони трендови се настављају и даље, јер данас Срби и Црногорци продају своје куће, станове и имања, па поменута насеља релативно брзо постају етнички чиста. Стихијне миграције одводе највиталнији, радно најспособнији и биолошки најпродуктивнији дио становништва. То свакако има одраза на добну и полну структуру, наталитет, морталитет, фертилитет и природни прираштај становништва. Но. и поред изражених миграција у селима доминира аутохтоно становништво. Из односа аутохтоног и досељеног становништва произилази да ово подручје због привредне неразвијености, немогућности запошљавања и ограничених могућности школовања, послије Другог свјетског рата, није било привлачно за досаљавање становништва из других крајева.
Сјеверни дио општине представља тзв. зону демографског пражњења, а у јужном дијелу то пражњење је присутно у Грнчару, Дољи, Крушеву, Војном Селу и Хотима. Читаво подручје општине Плав је економски неразвијено, али је наразвијеност знатно више изражена у сјеверном него у јужном дијелу. Да би се бар донекле ублажила неравномјерност економског развоја и насељеност подручја Општине, у стратешким плановима развоја ове и андријевичке општине потребно је подстицајним мјерама, посебно на плану изградње сеоске инфраструктуре и ревитализације села, омогућити убрзанији развој мјесних заједница и села Велике, Мурине, Брезојевица, Улотине и Грачанице, као и села са мјешовитим становништвом, Ђуричке ријеке, Војног Села и Грнчара. У досадашњој реализацији пројекција развоја плавске општине, запостављен је развој поменутих мјесних заједница и села. Неравномјерност ће се још више повећати, а тиме више заоштрити поменути демографски, посебно депопулациони процеси у сјеверном дијелу општине кроз реализацију Вишегодишњег инвестиционог плана ове општине за период 2009-2013. године, којим су на подручју МЗ Велике, Мурине и Брезојевица предвиђене симболичне инвестиције.
Пољопривредно становништво и домаћинства на подручју МЗ Велике, Мурине и Брезојевица
Структура пољопривредног становништва према посједовању пољопривредног газдинства на подрују ових мјесних заједница је врло неповољна, што је један од важних узрока депопулације села.
Пољопривредно становништво према посједовању пољопривредног газдинства (попис 2003)
|
Насеље |
Пољопривредно становништво |
Активно становништво |
Издржавано становништво |
|||
|
Укупно
|
жене
|
Укупно |
жене |
Укупно |
жене |
|
|
Велика |
67 |
30 |
21 |
2 |
46 |
28 |
|
Новшиће |
14 |
6 |
6 |
- |
8 |
6 |
|
Брезојевице |
70 |
26 |
20 |
1 |
50 |
25 |
|
Г.Ржаница |
87 |
51 |
47 |
28 |
40 |
23 |
|
Машница |
14 |
4 |
4 |
- |
10 |
4 |
|
Мурина |
25 |
8 |
9 |
- |
16 |
6 |
|
Укупно |
277 |
125 |
107 |
31 |
170 |
92 |
Извор: Попис Извор: становништва Црне Горе 2003. године - Насеља,
Завод за статистику Црне Горе, Подгорица, 2006.
Забрињавајући су подаци о односу активног пољопривредног и издржаваног становништва, као и подаци о домаћинствима према броју чланова. Ти подаци, такође, озбиљно упозоравају на опасност од одумирање села.
Као што се види из табеле, од укупно 277 пољопривредних становника , активно је 107, а издржавано 170. Од активних пољопривредника 31 је жена, док у категорији издржаваних има 92 жене. Произилази да на једног активног пољопривредника долази 1,6 издржаваних лица, гдје спадају ђаци, студенти, домаћице, дјеца и претшколски узраст. У непродуктивно становништво на селу спадају старији пензионери и корисници социјалне помоћи, па је способна радна снага сведена на минимум или је у неким селима и нема. Али није риједак случај да је и тамо гдје има омладине и радне снаге присутан нерад, па пољопривредна имања остају необрађена или дјелимично обрађена. Нерад потхрањују и социјална давања, јер није мали број корисника социјалне помоћи који су физички здрави и способни за рад, а добијају ту помоћ.
У свим селима на подручју МЗ велике, Мурине и Брезојевица, изузев Г. Ржанице преовлађују једночлана домаћинства, затим долазе двочлана домаћинства, док су домаћинства са више чланова све ређа. Од укупно 778 домаћинстава једночланих је 187, са два члана 145, са три 116, са четири 109, са пет 106 и са 6 и више чланова 114 домаћинстава. Просјечан број чланова домаћинстава у све три мјесне заједнице је 3,18. Са најмањим бројем чланова су домаћинства у Новшићу, са просјеком од 2,73 члана, а са највише чланова у Брезојевицама са 3,42 члана. Повећан број у Брезојевицама у вези је са тамошњим муслиманским становништвом, чије су породице вишечланије.
Пољопривредна домаћинства према броју чланова (попис 2003)
|
Насеље |
Укупно |
Са 1 чланом |
Са 2 чланом |
Са 3 чланом |
Са 4 чланом |
Са 5 чланом |
Са 6 чланом |
Преко 6 чланова |
Прос. број чланова |
|
Велика |
127 |
35 |
27 |
13 |
19 |
12 |
8 |
13 |
3,28 |
|
Новшиће |
30 |
9 |
9 |
3 |
3 |
3 |
2 |
- |
2,73 |
|
Брезојевице |
277 |
65 |
38 |
40 |
45 |
50 |
25 |
14 |
3,42 |
|
Г.Ржаница |
86 |
20 |
22 |
11 |
10 |
12 |
7 |
4 |
3,13 |
|
Машница |
93 |
21 |
20 |
16 |
13 |
8 |
11 |
4 |
3,22 |
|
Мурина |
165 |
37 |
29 |
33 |
19 |
21 |
17 |
9 |
3,30 |
|
Вусање |
198 |
23 |
30 |
24 |
22 |
40 |
28 |
31 |
4,31 |
|
Мартиновиће |
148 |
10 |
16 |
19 |
21 |
33 |
23 |
26 |
4,66 |
Извор: Попис становништва Црне Горе 2003. године - Насеља,
Завод за статистику Црне Горе, Подгорица, 2006.
Напомена: Вусање и Мартиновиће су узети као упоредна села
Инокосна домаћинства најчешће чине старије особе, међу којима има нежења или неудавача. Послије њихове смрти, уколико њихово имање не наслиједи најближи сродник, па ако га и наслиједи али живи у неком граду ван Општине, имање се најчешће истура на продају, а купци су углавном из Плава, Гусиња и околних села. У Г. Ржаници је стално затворена 21 кућа, а сезонски се отвара 11 кућа, у Велици је 28 напуштених кућа, а 7 је срушено, у Новшићу су двије срушене јер нико није живио у њима. Забрињвајући су подаци за Новшиће у којем је 22. фебруара 2010. године од укупно 50 породичних кућа било сезонски (зими) затворено 32 куће, а стално 8 кућа.
За разлику од наведених депопулационих села, која постепено одумиру села са албанским становништвом - Мартиновиће и Вусање одликују се демографском виталношћу и експанзијом, јер се у њима, нарочито у Мартиновићу, број становника повећава. На њихову виталност указују и вишечлана домаћинства. Тако, од укупно 346 домаћинстава у оба ова села више од половине њих, тј. 181 домаћинство, има пет и више чланова, док просјечан број чланова домаћинства износи 4,48, што је два пута више од просјечног броја домаћинстава у Новшићу. Последњих година и ова села постепено захвата демографска транзиција, па је порст становништва доста успорен.
Велику препреку за рјешавање проблема депопулације села представља велики број нежења, који нијесу у стању да се ожене и формирају породицу. Дјевојке не желе да се удају за сеоске момке. Радије се опредјељују за сиромаха у граду него за богаташа на селу. У Г. Ржаници данас има 30 нежења који ту живе, у Велици живо близу 100 нежења, старости од 25 до 65 година, у Новшићу 14, у Брезојевицама око 40 старости 35 година.
Како спријечити даљу депопулацију и одумирање села, питање је на које за сада нема адекватног одговора, јер је у питању општи процес. Прва мјера коју треба предузети јесте ревитализација села и задржавање постојеће способне радне снаге на селу. На плану ревитализације села треба предузети низ привредно-системских, законских, стимулативних, организационих, агротехничких и других мјера. Прве мјере треба да допринесу побољшању положаја пољопривреде на селу, рјешавању проблема откупа пољопривредних производа, проблема здравственог и социјалног осигурања сељака, окрупљивању пољопривредних посједа и сл. Стимулативне мјере подразумијевају бенефициање набавке механизације и репроматеријала, гарантовање цијена пољопривредних производа, накнаду штете од елементарних непогода, давање кредита и субвенција под повољним условима за развој сеоског туризма и развој пољоприввреде. У оквиру организационих мјера треба донијети програме ревитализације села, док агротехничке мјере подразумијевају набавку и примјену савремене механизације, унапређење соске инфраструктуре и др.
Како економски валоризовати простране планинске пашњаке у ситуацији када се напушта традиционално катунско сточарење, које је у прошлости представљало главни извор егзистенције сеоског становништва, питање је на које пољопривредни стручњаци и економисти нијесу у стању да одговоре. Једна од могућности јесте прелазак на стајско сточарство, тј. формирање мини сточарских фарми у којима би се стока хранила балираним сијеном са пашњака и ливада. Због релативно малог нагиба знатог дијела пашњачких површина постоје добри услови за употребу моторних косилица и балирање сијена. Међутим, нико не показује интерес за то. Тешко је и очекивати тај интерес ако се зна да многе ливаде у зони сталних насеља остају непокошене. Па и оне које су покошене не могу се искористити, јер њихови власници, који не држе стоку, нијесу у могућности да продају сијено, јер нема ко да га купи, или откупи. Како се мали број пољопривредника бави сточарством, цијене меса и млечних производе, због мале понуде и велике потражње стално се повећавају. У Плаву данас један килограм телетине кошта 8 еура, а јагњетина је још скупља. За разлику од земаља Европске уније у којима држава кроз разне бенефиције стимулише узгој стоке, у Црној Гори изостале су адекватне мјере на ревитализацији села и сточарских катуна, како би се становништво стимулисало да остане у њима. На подручју МЗ Велике, Мурине и Брезојевица постоје врло повољни педолошки, еколошки и климатски услови за производњу све траженије здраве хране, па би се производња такве хране могла развијати у комплементарном односу са туризмом. Развој пољопривреде на савременим основама и сеоског туризма су готово једине могућности за задржавање способне радне снаге на селу.
Закључак
Мада располажу значајним природним ресурсима, нарочито за развој пољопривреде, шумарства и туризма, МЗ Велике, Мурине и Брезојевица спадају међу најнеразвијеније дјелове не само општине Плав него и Црне Горе. Опште је правило да је демографска транзиција у недовољно развијеним крајевима јако спора. Међутим, подручје плавске општине, поготово сјеверни дио гдје се налазе поменуте МЗ, у том погледу представља прави парадокс. Демографска траниција овамо иде испред спорог економског развоја и она је јако изражена. О томе свједоче подаци о негативном природном прираштају, односно о мањем наталитету од морталитета, што све има за послљедици изражене депопулационе процесе и демографско пражњење простора. Уколико се не предузму адекватне мјере за заустављање тих процеса, постоји реална опасност не само од гашења сеоских школа (школа у Новшићу већ је угашена прије 15 година), већ и одумирању села. Kaко локална самоуправа у Плаву није у могућности да сопственим средствима омогући бржи развој сјеверног дијела општине, што се види и из инвестиционог плана за период 2009-2013, којим су предвиђена симболична срества за поменуте МЗ научном скупу, одржаном 22.08. 2009. године у Мурини затражена је помоћ Владе Црне Горе.
Литература
Бакић Р. (2005), Горње Полимље - природа, становништво и насеља, Географски институт Филозовског факултета Никши, Комови, Андријевица.
Бакић Р. (1994), Демографски развитак сјеверне Црне Горе , Филозофски факултет - Институт за географију, Никшић, Подгорица.
Јовићевић А. (1921), Плавско-гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља српских земаља, књ. X, Државна штампарија Краљевине, Срба, Хрвата и Словенаца, Београд.
Кнежевић М. (2007), Демографска кретања у Плавској жупи, Милешевски записи, бр.7, Музеј у Пријепољу, Пријепоље.
Кнежевић М., Кићовић Д. (2005), Демографски процеси, миграције и структурне промјене становништва општине Плав, Зборник са Симпозијума о манастиру Свете Тројице, Плав.
Кићовић Д., Кнежевић М. (2002), Биолошка динамика и структурне промјене становништва Горњег Полимља, Времекази, Андријевица
Статистички годишњаци Црне Горе1960-2005, Статистички завод Црне Горе, Подгорица.
Љетописи основних школа у књажевини Црној Гори (1885-1908), Државни архив Црне Горе, за штампу приредио Предраг Вукић, Цетиње, 2003.
 |
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |