Проф Др МАРКО КНЕЖЕВИЋ

 

  

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ ПЛАВ

 

Поводом новог пописа становништва, који је почео првог а траја до 15. априла текуће 2011. године, није на одмет потсјетити се на национални састав становништва ове општине у даљој прошлости, посебно на национални састав по пописима 1991. и 2003. године. Упоређивањем резултата пописа 2003. године са резултатима овогодишњег пописа, када буду објављени, могуће је утврдити до каквих је промјена дошло и да ли је попис био слободан или политизован. Међутим, упоређење да ли је неко сачувао свој национални, вјерски и језички идентитет, тешко је појединачно утврдити, с обзиром да грађани по тим питањима на овом попису нијесу обавезни да се изјашњавају, што због присутног страха највише иде на иде на штету Срба. Промјене се ипак могу уочити на основну укупног броја и процента грађана који су се на попису изјаснили за одређену националност, језик и вјероисповијст по појединим насељима и укупно.

Из анализе статистичких података по пописима послије II свјетског рата произилази да је национална структура становништва општине Плав претрпјела знатне промјене Сви досадашњи пописи показују перманентно опадање броја Црногораца и Срба а пораст броја Муслимана и Албанаца, док је новина на последњем попису 2003. године појава Бошњака.

Данашњи хетерогени национални и вјерски састав становништва општине Плав посљедица је историјских догођаја, посебно турских освајања, исламизације становништва и миграционих кретања. У 14. и 15. вијеку данашње подручје плавске општине налазило се у саставу Плавске жупе која је била насељена Србима православне вјере. О томе свједоче подаци турског дефтера из 1485. године, као и подаци из Описа Скадарског Санџака Маријана Болице из 1614. године. Са 97 одсто становништва српског поријекла, међу којима је било и поисламљених Срба, Плавска жупа је представљала етничку чисту средину. Међутим, придруживањем сеобама Срба под А. Чарнојевићем и А. Јовановићем - Шакабендом 1690. и 1738. године, другим миграцијама и исламизацијом у току османске власти, као и страдањима у честим ратним вихорима, број „старинаца“ је 1908. године у овом крају сведен на свега 16,6 одсто становништва, док се 83,4 одсто населило током 17. и 18 вијека.

 

Национални састав становништва општине Плав

 

  Бошњаци Муслимани Албанци Срби Црногорци Остали
Попис Број (%)

Број (%)

 Број (%) Број (%) Број (%) Број (%)
1991.   11.199 (58,01) 4.032 (20.88) 278 (1.44) 3.519 (18,23) 277 (1,43)
2003. 6.809 (49,32) 788 (5,70) 2.719 (19,69) 2.613 (18.92) 765 (5,54) 111 (0,80)

Извор: Статистички годишњаци ЦГ, Подгорица,  2003. И 2004.

Табела показује да су 2003. године у односу на претходни попис настале знатне промјене у етничком односно националном саставу становништва. Појава Бошњака и пораст броја Срба, а опадање броја Црногораца и Муслимана су битне промјене које је донио попис 2003. Према попису 1991. године и ранијим пописима у Општини су најбројнији Муслимани, а 2003. године на прво мјесто су избили Бошњаци са 49,32 одсто, док је Муслимана било око 6 одсто. По попису 1991. на друго мјесто по бројности, послије Муслимана су Албанци, а на треће мјесто Црногорци. Попис 2003. године је показао да су на треће мјесто послије Бошњака и Албанаца дошли Срби, са 19 процената, док је Црногораца било око 6 процената.

По насељима, Муслимани су као националност у плавској општини, према попису 1991. године били доминантно становништво (изнад 90%) у Богајићу, Прњавору, Скићу и Гусињу, док су у 8 насеља већинско становништво (изнад 50%), али према разултатима пописа 2003. ни у једном од тих мјеста нијесу ни доминантно ни већинско становништво. Умјесто њих, Бошњаци од 2003. године доминирају у Прњавору и већинско су становништво у свим осталим насељима јужног дијела Општине, изузев у Вишњеву, Војном Селу, Грнчару и Ђуричкој Ријеци. Албанци су доминантно становништво у три строго пригранична села: Вусању, Хотима и Мартиновићу. Срби доминирају у Новшићу и Горњој Ржаници (преко 90 одсто), а већинско становништво су са преко 70 одсто у Велици, Мурини, Машници и Брезојевицама. Према истом попису, 2003. године, проценат Црногораца у насељима гдје преовлаћује православно становништво креће се од 2 одсто (Грнчар) до 27 одсто (Машница). Произилази да према попису 2003. године Црногорци ни у једном насељу у општини Плав нијесу већинско становништво. На овом попису, захваљујући копијама пописница, нико не може да прикрије своје изјашњавање по националној, вјерској и језичкој припадности. За Србе је битно је да се изјасни као на претходном попису