 |
|
 |
 |
 |
ЧАКОР
Кад изађем на Чакор
нађем се у чуду:
не знам куд да кренем,
к Ваганици или ка Равноме Брду.
Природа је дарежљива,
љепота је свуда.
Једнако је украсила
долине и брда.
Гдје год да окренем,
неће бити грешке,
да уживам кроз Мокру
и Рупе Метешке.
Да обиђем катуне
и у њима крда,
најбољи се сир и скоруп
скупља међу ова брда.
Ту се често ира пије
и с њом се наздравља,
сви који је пију,
пуцају од здравља.
Кад те нешто заболи,
умјесто лијека,
нуде ти јардума
и кисјела млијека.
Ако ти то не помогне,
пријатељу стари,
не могу ти помоћи
ни бечки видари.
Чакор ти је, мој јаране,
к'о ваздушна бања,
то је брдо за ужитак
и за радовања.
Од здравога биља
и шумскога воћа,
тијело је виткије,
а шире се плућа.
Ко чакорску воду пије,
мјесто градске бозе,
нека се не плаши
од туберкулозе.
Од цвијетних мириса,
и од четинара
срце јаче куца,
а душа одмара.
Сваког дана на Чакору
ко борави пет минута,
живот ће му бити дужи
неколико пута.
Ту се прва љубав зачне
и о њој се машта,
по раскоши постао си
ботаничка башта.
Боровњаке и омаре
све изворе и пропланке,
чобанице и чобани
дизали би у облаке.
Пореде те са Ловћеном
ма да има ту разлике,
у близини немаш море,
нити имаш гроб Владике.
Зато имаш прошлост славну,
то се признат' мора.
За слободу Црне Горе
свуд је мрамор до мрамора.
На поносну Црну Гору
ко са тебе баци поглед,
видјеће је к'о на длану,
не треба му двоглед.
Вазда крвав и пркосан
и увијек важна кота,
бранећи те од злотвора,
остали су без живота.
Од најезде освајача
сви су знали ко те брани,
јуначки су то радили
вазда храбри Величани.
|
САВО В. ЈОКИЋ (1934-2012) рођен је у Новшићу |
|
|
|
Марколовић Јово, 16. март 2012., Никшић, Црна Гора,
СЈАЈНО!
Очигледно се ради о сјајном величком интелектуалцу изузетног образовања. Пјесма коју могу написати само сјајни пјесници. Честитам на Вашем одабиру и на поетској снази аутора.
Милева Булатовић, 7. април 2012., Колашин, Црна Гора,
ЧЕСТИТАМ!
Саво, ово поетско ремек-дјело објашњава да умјетност није само механичко подржавање природе и сентименталне везе са поријеклом. Пјесма "Чакор", иако на магичан начин описује љепоте овог поднебља, истовремено критикује мишљење по коме умјетност није сазнање већ институција ослобођена појмова и преставе реалног свијета. Зато је умјетност сазнање, форма, не припада осјећањима нити психичкој материји. Честитам Вам г-дине Јокићу на овом врлом достигнућу!
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |