Одломак из књиге:
ЧАКОРСКА САЗВЕЖЂА
 
 
 
МИРКО Д. СИМОНОВИЋ

 

  

ПОСЈЕТА

 

Послије много дугих љета,

Величанин стиже један,

Из далеког неког свијета,

Свога родног мјеста жељан.

 

Упути се родној кући,

Једва чека да је види.

Што одавно није дошо,

Помало се тога стиди.

 

Примиче се родној кући,

Хита што год брже може,

Је ли то сан или јава?

На свему ти хвала, Боже!

 

Оба су му родитеља,

У вјечност се преселила,

Па га неће дочекати,

На вратима мајка мила.

 

То га мало сад растужи,

Што га нико срио није.

Примаче са ка вратима,

А срце му јаче бије.

 

По башти је коров свуда,

Трава бјеше некошена.

Несређена, као никад,

Околина бјеше њена.

 

Прође ниже, поред куће,

Да пронађе страро мјесто,

И кључ нађе као некад,

Гдје бијаше врло често.

 

Али кључа тамо нема,

Ка вратима он похита...

Што су врата откључана,

Нема кога ни да пита.

 

Зашкрипаше врата стара,

Закорачи преко прага.

Са њим свјетлост сунца уђе,

И топлина нека драга.

 

Све бијаше као некад,

Стари шпорет и столице.

Крај шпорета насложене,

Обрађене неке штице.

 

То је отац некад спремао,

Да направи од њих нешто.

А знао је много ствари,

Да направи врло вјешто.

 

Плафон бјеше дотрајао,

А зидови много црни.

Зато што су некречени,

Стварно човјек да утрни.

 

И кревети они стари,

На свом мјести бјеху тамо,

И чивилук као некад;

Али зврји, празан, само.

 

Столице и сто насред собе.

На столу је фењер стари.

Да засвијетли кад затреба,

Да се јасно виде ствари.

 

Кад све видје како бјеше,

У двориште он изађе.

Па се к штали он упути,

Можда тамо нешто нађе.

 

Срушила се штала бјеше,

Тамо нема ништа више.

Бјеше давно једна штала

Може само да запише.

 

У Велици нашој данас,

Много кућа таквих има.

Остале су оне празне,

Због тога је тешко свима.

 

МИРКО Д. СИМОНОВИЋ је рођен 1948. године  у селу Велика

 

Зоран Бојовић, 19. април 2012., Београд, Србија,

ПРЕДИВНО

Предивна и јако емотивна песма. Још једном велико ХВАЛА Мирку за све што је урадио за Пећ.

 

Момо Гојковић Лешов, 30. јануар 2012., Београд, Србија,

ГРИЈЕХ МЛАЂИХ ПОКОЉЕЊА

 

Посјета је ријеч што спаја,

ријеч љубави - повјерења,

али ова "Посјета" је,

гријех млађих поколења!