Прилог ТВ ВИЈЕСТИ

Прилог ТВ ПИНК М

Подухвати: Међународна спелеолошка експедиција у Тојиној пећини на Планиници код Чакора

ВЕЛИКА - Претпоставке да Тојин пећина у Велици код Чакора, једна од највиших на Балкану, скрива просторе богато украшене сталактитима, сталагмитима и другим украсима природе, потврдила је минуле седмице и међународна спелеолошка експедиција. Настављајући (на позив НВО Клуб Велика) стопама истраживача који су прије дије - три деценије стигли до 460 метара, петнаестак спелеолога француског клуба Тритон, београдског Академског спелеолошко-алпинистичког клуба и Асоцијације спелеолошких друштава Црне Горе открило је минуле седмице у Тојиној пећини више од стотину метара нових ходника и повећу "дворану". То је на трагу амбиције Клуба Величана да подстакне развој еко-туризма у завичају и, у том циљу, издејствује проглашење заштићене зоне Чакор-Мокра планина, као основне претпоставке за одрживо коришћење тих, уистину нетакнутих, предјела.

Тојин пећина

Међународна експедиција спелеолога утврдила је и да се два, тридесетак корака удаљена, улаза на 1.780 метара надморске висине, унутра спајају и чине једну пећину, са којом је био повезан и сада затрпани трећи канал, дуг свега петнаестак корака десно од главног улаза. Није, дакле, ријеч о више, него само о једној Тојиној пећини на падинама Планинице која припада масиву Моке планине, а не Чакора, како је преумио проф. др Јован Петровић и назвао је Чакорском.

Важније од имена је то што су спелеолози открили нове просторе у пећини. Вођа експедиције Предраг Стошић каже да је претходна истраживања "заустављало" сужење кроз које се није могло проћи, а иза њега се чуло јако струјање ваздуха и претпостављало се да је то подземна ријека. Сада је утврђено да није ријека, него је јако струјање ваздуха, кроз пећински накит који је преградио канал, подсјећало на хук воде, који је нестао када је "преграда" уклоњена.

- То прво сужење смо проширили, на 5-6 корака дочекало нас је друго, али смо бочно пронашли више од сто метара атрактивних канала. Нажалост, другу препреку екипа није успела довољно да пробије, изузев да провуче апарат и да сними нови простор, што потврђује да је Тојин пећина оправдала очекивања. Богата је веома лијепим пећинским накитом, који је мјестимично чисто бијел, а негдје је од глине попримио црвенкасту боју.

Импресионирани смо и предјелима Велике и гостопримношћу мјештана, који су нам били и вјешти помагачи. Највише су се ангажовали Томо, Вујица и Јово Стешевић, Ратко Гојковић и Мирко Јокић. Све то нас обавезује да наставимо истраживање - објашњава Стошић, не кријући жељу да то буде већ на јесен, зависно од климатских и других прилика.

Импресије спелеолога

Игор Билас, који је са Гораном Николићем, Бранимиром Јанковићем, Гојком Паскотом и Селеном Благојевић проширивао друго сужење, процјењује да је иза њега најмање стотинак метара галерије. Томе се нада и предјседница београдског Клуба Селена Благојевић, која каже да је Тојин пећина феноменална, врло интересантна и са необичним накитом.

- Пећина је велики изазов за истраживаче, али би је требало заштити... То није могуће никаквим оградама, него мијењањем менталитета људи који треба да схвате да је нетакнута пећина опште добро и да се може и туристички валоризовати у склопу остале понуде - од прелијепих пејзажа и домаћих производа до гостопримности Величана - каже предјседник црногорске асоцијације Веселин Мијушковић.

Издвајамо и тврдњу Бранимира Јанковића да је ријетко гдје наишао на овако лијепе планине као што су Чакор, Ваганица и Мокра, непоновљиве љепоте.

Туристичка атракција

Задовољан резултатима међународне експедиције, члан управе Клуба Велика Миодраг Брковић напомиње да је ово само почетак истраживања спелеолошких објеката на простору Велике, који ће бити уписани на карти, а стручњаци ће процијенити могућности за њихову туристичку валоризацију, од чега ће зависити и даљи кораци Клуба.

- Ова међународна експедиција је само једна у низу акција које ће Клуб предузети у циљу проглашења заштићене зоне Чакор. Та иницијатива је код надлежних министарстава већ почетком године покренута, у жељи да се омогући заштита природног и културног богатства, као и развој пољопривредних и туристичких потенцијала овог подручја, па и кроз прекограничну сарадњу према стандардима Црне Горе и Европске уније - каже Брковић.

Задовољан што је међународна спелеолошка експедиција потврдила досадашња сазнања да овај простор располаже значајним потенцијалима за развој спелеолошког, али и бициклистичког, планинарског, скијашког и других видова туризма, проф. др Марко Кнежевић подсјећа:

- Само са батеријском лампом и свијећом, пећину сам истраживао од 1977. до 1985. године и о њој објавио научни рад, у којем сам саопштио претпоставку да се иза поменутог преуског отвора пећина наставља.

То је потврдила и екипа познатог спелеолога Јована Петровића (1985), што је сада доказано откривањем нових ходника и галерија. Пећина је богата украсима, насталим кристализацијом бигра, али је у раније испитаних 460 метара ходника и "дворана" доста накита уништено. Зато је неопходно хитно заштитити новооткривене дјелове ове подземне љепотице, у којима су, такође, богати и разноврсне драперије, сталактити, сталагмити и украси. Кнежевић указује на значај прошлонедељног истраживања Тојин пећине, која би могла постати нуклеус развоја спелеолошког туризма у Велици.

Добродошлица за памћење

- Село Велика и околне планине су прелијепи пејзажи. Срдачна добродошлица од мјештана је за памћење ..
Подручје Чакора и Мокре планине има доста потенцијалних спелеолошких објеката. Зато ћемо га, вјероватно, још више посећивати и надам се проналазити још спелеолошких објеката - каже вођа француске групе спелеолога Кристоф Сертер.