 |
|
 |
 |
 |
ОДБРАНА БЕРАНА
Десетог дана борбе на Колашин, мислим да је то било 9 октобра 1943 године, пренета је вест на наше положаје, да снаге партизана које су дошле из Босне, крећу долином Лима према Беранама. Други део партизанских снага, које су дошле за појачање партизанских снага у Колашину, после заузећа положаја Кључ, крећу из Колашина, преко Јеловице, према Беранама. Због створене ситуације, у циљу одбране италијанских снага, које су у Беранама да не падну са ратним материјалом у руке партизана, вођство четника на положају код Колашина доноси одлуку: да се хитно пребаце наше снаге са сектора колашинског на сектор за одбрану Берана.
По распореду одбране Берана, снаге четника среза андријевачког одређене су да држе положаје: Трешњевик, Лиса, Бачко Брда и сектор Андријевице. Јуришна бригада да појача снаге двеју беранских бригада које су већ у покрету према Беранама и да заузму положаје долином Лима, преко Бучја до реке Бистрице. Колашинска бригада од реке Бистрице, преко Црног врха, према Лубницама на Заостро. Делови бјелопољске бригаде, потиснути долином Лма, држе положале Заостро до леве обале Лима. Партизанске снаге врше притисак на Беране, да се дочепају италијанских трупа и њиховог ратног материјала. Крајем септембра и октобра 1943 године, целокупне партизанске снаге слиле су се на територију Црне Горе.
После капитулације Италије, по упуствима Врховне Команде ђенерала Михиловића и шефа енглеске војне мисије пуковника Белиа, остала је италијанска војска дивизије "Венеција" у Беранама, под оружјем и под командом италијанских официра. У дане тешке борбр, при одбрани Берана од снажног притиска партизана, мајор Лашић и други комаданти одбране Берана, захтевају од комаданта италијанске дивизије "Венеција", да италијанска војска прими борбу са партизанима. Италијански официри дивизије "Венеција" одбили су предлог под изговором: "После капитулације Италије, клонуо је морал италијанске војске за борбу. Да је међу италијанском војском већи број комуниста и могу окренути оружје против својих официра, ако би војсци наредили да се боре за туђ рачун". Главни разлог оваквог изговора био је и тај: Италијанска команда дивизије "Венеција" у Беранама добила је наређење, преко шефа енглеске мисије пуковника Белиа, од италијанске владе и англо-саксонске Врховне команде из Италије, да се прикључе Титовим партизанима, са свом рстном спремом.
О тешком стању на положајима и држању италијанске војске код Берана, мајор Лашић обавестио је ђенерала Михаиловића са депешом, којом је тражио одобрење да се италијанска дивизија "Венеција" разоружа и ратни материјал, уколико не буде од користи, уништи, или да се пошаље помоћ за одбрану италијанске војске, да не би са ратним материјалом пала у руке партизанима, који су прешли из Босне и преплавили територију Црнр Горе. Са предлогом мајора Лашића, није се сложио ђенерал Михаиловић и депешом одговорио између осталоги следеће: "Треба да направим војнике, па да вам пошаљем помоћ".
Борба око Берана настала је свом жестином. Операције отежава избегли народ који у масама бежи испред партизана и прелази на четничку територију. Страшно невреме октобарских киша са грмљавином и јаким ветром. Устале воде и многи мостови однети. Партизанска војска бројно јача, увећана италијанском војском и њиховом ратном спремом, пропагандом англо-саксонаца, дивљачки насрће на наше положаје.
Италијанска војна команда дивизије "Венеција" извештава вођство четника за одбрану Берана: да италијанска војска наклоњена комунистима, спрема напад на четнике и четничке положаје, ако се четници не удаље од Берана. На другу страну италијанска војна команда дивизије "Венеција" у Беранама, припрема тенкове да са њима прихвати јединицу Пека Дапчевића и доведе је у Беране.
Погоршање и овако тешке ситуације, створило је и неопрезан говор мајора Лашића пред беранским одредом у селу Овсине до Берана. Тим говором нанета је тешка увреда беранскими одредима. Октобарске кише и поплаве. Притисак партизана са свих страна. Грме бацачи мина и ручне бомбе. Пламте пушке и аутоматско оружје. Прегонимо се са партизанима са чуке на чуку и са положаја на положај, дању и ноћу. Један део четничких снага прелази на десну обалу реке Лим. Тамо је прешао и избеглички народ у масама. Беране су напуштене и борба пренијета долином реке Лима, између Берана и Андријевице. У беранској болници, остали су наши тешки рањеници, међу њима комадант љеворечког батаљона капетан Дујовић и комадант колашинске бригаде капетан Лека Вујисић тешко рањн у главу. Покрет тешких рањеника из болнице, изазвао би њихову смрт. Ради тога остали су уз јемство италијанских официра који су јамчили мајору Лашићу, са официрском чашћу, да ће тешке рањне четнике у болници узети у заштиту од партизана. Грозне су биле сцене са тешким рањеницима у беранској болници. По доласку партизана у Беране, све тешке рањене четнике грозно су побили у самој болници. Капетан Лека Вујисић успео је да изврши самоубиство.
Партизани са Пеком Дапчевићем у италијанским тенковима и са италијанским официрима који су их срели, улазе у Беране 9 октобра 1943 године. Заузимањем Берана партизани нису поступили са италијанским трупама као са саставним делом савезничке војске. Топове, аутоматско оружје, тенкове и другу моторизацију са целом ратном спремом, партизани су одузели од италијанске војске и у своје руке узели. Италијанску војску растурили су по разним јединицама партизанских одреда. Са тим оружјем и ратним материјалом, повећани у људству, охрабрени пропагандом англо-саксонаца, наставили су борбу са четничким снагама.
Јаке паризанске снаге нападају наше лево крило на Лиси и Трешњевику. На тим положајима дали су снажан отпор шекуларски и велички батаљони под командом Ћулафића. Ноћним притиском дивљих јуриша, партизани су овладали Лисом и Трешњевиком и освојили два брдска топа величког батаљона. Величани су успели да поваде затвараче из топова и понели их са собом, а топове оставили као обично тешко гвожђе.
ПРОДОР НЕМАЦА И АРНАУТА
У току борбе четничких снага са партизанима на простору између Берана и Андријевице, појавиле су се немачке и арнаутске трупе преко Чакора, долином Лима према Андијевици, и дошле иза леђа четничких снага. Немачке и арнаутске трупе ништиле су и палиле све пред собом.
Притешњени снажним нападом партизана, уз дејство италијанске војске, и појавом немаца према Андријевици, затечене су у тешком положају борбене снаге четникана територији између Берана и Андријевице. Нарочито у тешком положају нашле су се четничке снаге на десној долини реке Лим, због положаја великог броја избеглог народа, који под заштитом мрачне ноћи прелази реку Лим преко Марсенића моста. Пошто је прешао избеглички народ, и снаге четника прелазе са десне на леву обалу реке Лим, и крећу у правцу комова. У саму зору другог дана, прикупиле су се све четничке снаге и избегли народ у један велики катун под самим Комовима. Мало раније тамо су биле стигле четничке снаге са положаја Бучја и других села са леве долине реке Лима, између Андријевице и Берана. Дува хладан планински, октобарски ветар. Магла која гуши при дисању, просипа ситну и хладну кишу. Избеглог народа из срезова: колашинског, бјелопољског, беранског и андријевичког, има неколико хиљада особа.
.....
|
|
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |