 |
|
АЛЕКСА (Гавро) ГОЈКОВИЋ:
страна 137.
На дан покоља био сам са десетак Величана у Гусињу, где смо косили ливаде породице Радончића.
Послије три дана дошли смо у Плав. Ту сам срео Росу Шошкић, кћерку Љуба Шошкића из Улотине. Од ње смо сазнали о покољу у Велици. Одмах смо кренули. Кад сам стигао у Велику, наишао сам на Ђорђија - Ђола Гојковића, који је био очевидац покоља. Он се налазио изнад пута и све је посматрао са мјеста званог Долови, удаљеног око 200 мјетара. Испричао ми је да је наишла нека војска. Чим су стигли до првих кућа, одјекнуо је плач лелек чељади. Ђорђије је видео да су код куће Стефана Гојковића поубијани, али нијесу бацани у ватру. Код моје куће сви су бачени у ватру и то: колико је могао да види, неки су још били живи.
Злочин се догодио око 13 часова. Зликовци нијесу ништа узимали из кућа. Очевидац злочина била је и Грозда Шошкић, кћерка Росе и Митра, која је тада имала око 10 година.
Код наших кућа у Лазима поубијани су: Анђа, супруга Алексе Гојковића (45), Милица, супруга Груја Гојковића (40). Савета, супруга Ђола Гојковића (65), Наста Гојковић, супруга Миладина - Мига (50), Вукана Гојковић, супруга Николе (60), и Емилија Шошкић, 10 годишња девојчица из Улотине, која, се налазила код своје баке.
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |