Свједочење

 
 
 
МОМЧИЛО ГОЈКОВИЋ - ЛЕШОВ

ЗА ПОГРОМ САМ ЧУО ТЕК КАД ЈЕ ВЕЛИКА ОСЛОБОЂЕНА

Ја сам у вријеме страдања величког народа био у Бабино поље, као слуга код предратног пријатеља мојега оца код којега ме склонио, пошто му је старији син отишао у Партизане па се бојао да не остане без "наследника".

Знао сам све што се десило у Велици и да су се сви моји (4 сестре и мајка) спасили јер су ноћу уочи покоља напустили кућу и сакриле се у шуми званој Долови изнад цесте.

За погром сам чуо тек када је Велика ослобођена и за сигурно знам да су том приликом из засеока Тоцила страдали:

Гојковић (Рада ) Данило 74 године.

Гојковић (Данила) Лепосава - Лепа 18 година.

Петровић (Милоњин) Бранко 18 година (ретардирана особа)

Јокић Љака (име не знам), рођена Раденовић.

Гојковић (Петра) Радосав - Зеко 54. године (Узет као таоц и радна снага окупаторске војске прије почетка борби у Андријевачкој операцији, убијен у рејону села Луге при повлачењу непријатења из Андијевице)