28. ЈУЛ 2018. ГОДИНЕ

 

 

 

 БЕСЕДА МИРОСЛАВА БРКОВИЋА НА ВЕЛИКОМ ЦРКВЕНОМ И НАРОДНОМ САБОРУ ОДРЖАНОМ У СЕЛУ ВЕЛИКА У ЦРНОЈ ГОРИ

ДАНА 28 ЈУЛА 2018 ГОДИНЕ У СПОМЕН И ПОДСЕЋАЊЕ НА ДАН СТРАДАЊА СВЕТИХ ВЕЛИЧКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА

 

Ваше високо преосвештенство архиепископе цетињски и митрополите црногорско приморски господине Амфилохије, Ваше преосвештенство епископе будимљанско никшићки господине Јоаникије, Ваше преосвештенство епископе славонски господине Јоване, часни оци, сестре монахиње, дивни и дични народе страдалне Велике, браћо и сестре у Христу, даме и господо,

   

Ево дана којег створи Господ како каже прокимен апостола. Радујмо се и веселимо се у њему.

Ето ове године мени је испред браства Брковића као домаћина овог величанственог саборовања ове 2018 године, припала изузетна част и задовољство да Вас све овде присутне најсрдачније поздравим и да Вам се захвалим што сте дошли данас на ово свето место, на ово наше свечано саборовање којим сви заједно обележавамо Славу наше цркве посвећене светима Кирику и Јулити и спомен на наше и Ваше свете Величке великомученике који невино и на правди Бога трагично пострадаше на данашњи дан пре 74 године.

Поздрављам присутне делегације и појединце из суседних општина из  Берана, Плава, Андријевице и из других општина чији су представници присутни овде и најискреније се захваљујем што су издвојили своје драгоцено време и труд да буду данас овде са нама.

Посебно се захвањујем и овом приликом изражавам дубоко поштовање нашој браћи Пивљанима, браћи по страдању и вери Светосавској, који су дошли из страдалне Пиве код Никшића да се данас заједно помолимо и за наше Величке великомученике и њихове Пивске великомученике, који нас сада са неба сви заједно гледају и радују се гледајући како се и ми овде на земљи  једни другима радујемо.

Поздрављам и преставнике средстава јавног информисања и срдачно захваљујем на доласку у мученичку и јуначку Велику.

Од свог постојања и првих званичних помињања у Светостефанској хрисовуљи од 1313-1316 године и петнаестак година касније у Дечанској хрисовуљи, Велика је у својој седмовековној историји много пута страдала и својим страдањем сведочила веру Светосавску.

Село Велика која се налази у подножју Чакор планине на обронцима планинског масива Проклетије има необичан назив.

Има више разних извора како је добила то име. Дали по величини пространства или по Дечанским великанима који су долазили у Велику, обзиром на то да је била упућена на Дечански манастир и чинила његов метох.

Са друге стране могло би се слободно рећи да је могла добити име и по великим страдањима и жртвама које је њен народ доживео и претрпео кроз своју бурну историју.

Међутим и после небројено пута да је непријатељи смање и по простору и по становништву, Велика је у све ове протекле векове остала и даље велика.

Колико је више било у њој жртава и мученика они су више и насељавали небеску Велику а њихова мученичка крв је капала и натопљавала земаљску Велику и рађала нове и нове Величане. Тако да је наша мученичка а победничка Велика како у простору тако и у времену постала и остала отворена књига са две странице повезане духом и телом једна са другом.

Овде данас све нас присутне на овом саборовању и на овом светом месту призвале су жртве Величких великомученика и страдалника који су у једном од најтежих периода у историји Велике пролили своју невину крв управо на данашњи дан 1944 године.

Злочин који се догодио тог несрећног 28 јула бацио је за нас Величане сенку на све муке и ужасе четворогодишњег рата, обзиром да је тога дана пострадало више од 1/4 укупног становништва Велике а да несрећа буде већа претежно су жртве биле мајке и невине дечије душе. Да злочин буде монструознији, према сведочењу очевидаца, командант немачких трупа Аугуст Шмитхубер из аута у покрету подиже два прста у ваздух и даје знак својим војницима СС дивизије и домаћим скотовима Скендербег дивизије који су били наше комшије из околних крајева, да имају два сата за одмазду и каже:

"данас овде мора крв да тече, имате само два сата".

У страшном безумљу за људски разум несхватљив начин од кога би се и сам ђаво постидео,  убице свирепо масакрирају претежно нејач и децу.

Распорено је пет трудница чију још нерођену децу набадају на бајонете, малом шестогодишњем Мату Симоновићу одсецају обе ноге и каче га на шљиву да виси, тринаестогдишњег Тому Вучетића живог су одрали и умро је сирома у највећим мукама.

И тако пострадаше преко 600 Величана и примише венце славе у Царству небеском.

Дуго после тога покољ у Велици је био заташкаван и заборављен под плаштом жртава другог светског рата и идеје браства и јединства и све је постепено ишло према забораву овоземаљског поимања ствари.

Већина тих зликоваца који су починили злочин у Велици и који су били из ових крајева, вратили су се својим кућама и својој деци и доживели су дубоку старост без икаквих последица.

Међутим како то бива у Господу, велики Отац наш небески не оставља  своју децу, нас грешне и недостоје који иначе слабо памтимо а брзо заборављамо и своје мученике на милост и немилост предајемо овоземаљским схватањима, иако смо у другој половини прошлога века скоро сви као народ отпали од јединога Бога.

Он једини који истински воли човека подиже и васкрсава Величке страдалнике кроз овај лепи и дивни храм који овде стоји пред нама, у спомен и памћење и незаборав на наше свете Величке великомученике, као бисмо њиховом жртвом и крвљу невином обновили наше сећање и вратили се тако Богу живом и беспочетном и савршеном, као једином сигурном и незамењивом Оцу и тако се ослободили овоземаљских идола и сатанских симбола, којима смо ревновали и служили а којима и данас појединци као вукови обучени у јагњеће коже и даље ревнују и служе ништа мање као они раније само на демонократски начин.

Ово страдање је било једно у низу страдања Велике и Величана. Уздамо се у јединога Бога да буде и последње.

Прошлост се не може исправити али се зато морамо на њу стално подсећати како нам се неби десила опет у будућности.

Нажалост Величани нису били поштеђени ни у задњим ратовима деведесетих година прошлога века. У тим ратовима је погинуло пет Величана и тројица Величких одивића. У нато агресији на Србију и Црну Гору у злочиначком бестијању и бомбардовању у Мурини је погинуо Величанин Мирослав Мицо Кнежевић, било му је непуних 14 година. У кукавичком нападу шиптарских сепаратиста у кафићу Панда у Пећи 1998 године, када је убијено пет младића, страдао је и Драган Трифовић пореклом из Велике.

Али оном који иде за Христом улицом “Виа Долорес” према небеском Јерусалиму страдању нема краја, са страдањем смо изгледа навикли да живимо.

Па тако у минулом рату на Косову и Метохији киднапована су три Величана од стране шиптарских терориста од којих су два пронађена мртва а о трећем се још ништа незна до данашњих дана.

После свих ових страдања у својој бурној историји Велика је преживела и данашњи скуп потврђује да она и даље живи и дише Светосавским духом и упире свој поглед према небу молећи се усрдно светом Кирику и Јулити и светим Величким великомученицима како бисмо и њих измолили да се пред Господом Саваотом моле за нас грешне и недостојне потомке.

Сви ми овде присутни Величани имамо свети задатак да пре свега између самих себе и између свих осталих било којем народу и вери припадали, јер сваки је човек икона Божија, било где да се налази по овом земаљском шару, одржавамо љубав и слогу, част и поштење, људско достојанство, чојство и јунаштво, које је Величане увек красило и издвајало од других, обзиром да су се географски налазили на караули и у непосредној близини својих вековних неперијатеља.

Стога је за Велику и све њене Величане после толико страдања а посебно овог које спомињемо данас 28 јула на овај свети дан, потпуно примерена она пророчка реч светог Ловћенског тајновидца владике Петра Петровића Његоша коју изговара и каже:

"На гробу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење".

Свима Вама и Вашим најмилијима драги пријатељи, браћо и сестре који сте овде присутни ја у своје лично име и у име браства Брковића које је ове године домаћин овог саборовања, желим добро здравље и срећу.

Да Вас Господ чува и сачува од свих саблазни и обмана овога света и да Вас прати на сваком добром делу.

Да се за Вас пред престолом Бога живога моле свети Велички великомученици и да Вам се стоструко врати ова благопријатна жртва коју сте данас уложили да дођете на ову велику светковину и на ово наше заједничко молественије светим Величким великомученицима.

Хвала Вам, и свако добро Бог Вам даривао !!!

 

Црна Гора

село Велика

дана, 28 јула 2018 године Господње.                     

                                                

МИРОСЛАВ М.БРКОВИЋ