28. јил. 2007. година

 
 
 
ДНЕВНИ ЛИСТ "ДАН"

РАДОЈЕ (Новица) БРКОВИЋ

 

Живо се сјећам тог пакла и страхоте над страхотама и тога се никада не могу ослободити. Човјек ни у сну неби могао замислити такав ужас, а камо ли да га преживи. То се не заборавља.

Само ријетки су измакли двочасовном клању у Велици, које се извели монструми злогласних Приц Еуген“ и “Скендербег“ дивизија.

По мојој евиденцији, заклано је убијено или спаљено 544 стараца, жена и дјеце.

Дио тог страдања посматрао сам сакривен у оближњој шуми и просто губио свијест док сам гледао како из трудница ножевима ваде дјецу, бацају увис и дочекују на бајонете. Ону одрслију су одводили са собом, тако да се за неке не зна шта је било са њима.

Крволоци су ишли у двије групе. Прва, која нас је сакупљала и охрабривала да останемо у кућама и да се не бојима ничега. Циљ им је био - то нам је касније било јасно - да нас што више буде на окупу за клање. Иза њих је ишла друга група и она је клала. Мало нас је претекло...

А, нетачни је, како су неки касније говорили, да су то урадили Њемци. Јер, све што су нам говорили крвници тога дана, изговарано је на српском језику. Па, просудите сами јесу ли то били Њемци или ови одавде из комшилука. Уосталом, многе од њих смо препознали.