 |
|
ВЕЉКО В. СИМОНОВИЋ
страна 88
Веселин - Вељко, унук Вукоте - Мула Симоновића, службујући (као командир полиције у Дечанима), случајни је сазнао, када је једном приликом Ристо Живаљевић био у Дечанима и препознао Незит Даутија, да је Даути учествовао у покољу у Велици, када су Ристовом брату Ратку убијене двије ћерке, син и жена Плана (кћи Јевта Пауновића). Незит је живио у Лођанима, код Дечана. У разговору са Вељком признао је да је био у Велици за вријеме покоља, али као да није лично учествовао у покољу, паљењу, убијању и пљачки.
Мизли Бериша такође из Дечана, био је Капо (један од командира у "Скендер-бег" дивизији) и у спроводу похапшених Величана, у којој је био и Радмило Радоте Живаљевић. Како му је био Радмило нешто "симпатичан", рекао му је, када су били на Кукавици, да мало успори за колоном и бјежи низ Кукавицу ка кући Драгића Јокића. Бериша је послије рата држао кафану "Сарајка", у Дечанима. Радмило је више пута долазио службено у Дечане, гдје се сретао са Музли Беришом. Бериша је стално сједио у кафани, већином сам, затворен у себе, пушећи цигарету за цигаретом и мало је са ким комуницирао.
Вељко В. Симоновић 9. јул 2011. у Арађеловцу.
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |