28. ЈУЛ 2021. ГОДИНЕ

 

Ваша

преосвештенства монаштво и свештенство МЦП, уважени представници државних институција ,  браћо и сестре, у име братства Нововића домаћина данашњег молитвеног свенародног сабаора желим да вам се свима захвалим што сте дошли да се заједно помолимо за покој душа светих новомученика дјеце, жена, старих,  који на правди Бога страдаше и би пролвена невина њихова крв само зато што су били друге вјере, друге нације и што су се нашли у саставу једне квинслишко фашистичке творевине ВА.

Данашњи дан је дан сјећања и вјечне туге на невино страдале Горњеполимске и Величке наше новомученике.

На молбу мога братства прихватио сам се овог узвишеног чина, али морам признати да ће моје ријечи бити мале у односу на  величину подвига и жртве ових наших мученика који су пред предстолом свевишњега Бога и моле се Богу за нас своје потомке.

Нема породице у горњем Полимљу која у 2. Светском рату није дала своју невину жртву и ту  своју тугу,  жалост  и таргедију више од 70 година смо сами носили вјерујући и надајући се  само у господа Бога  и најзад Бог посла свога божјег човјека блаженопочившег  митрополита Амфилохија Радоваића који једини дође муђу нас, пружи нам ријечи утјехе и духовно нас укријепи и на прави начин се одужи невино страдалим како то заиста и заслужују. И ми њихови потомци му дугујемо неизмерну захвалност.

Браћо и сестре,  прошло је више од 77 година ћутања. Ми сада са ове временске дистанце можемо доживјети само једам мали дио стварности у односу на то шта се овдје тих дана заиста догађало, али и тај мали дио  је толико трагичан и поражавајући за сваког нормалног човјека и цио људски род, ма које вјере био и ма којој нацији припадао.

Авети сваког рата у свијету су на овим нашим просторима остављали своје крваве трагове.

Цијели 2. Светски рата наш крај је поднио са огромним жртвама које се могу изразити у хиљада страдалих,  али кулминацију и печат страдања нашег народа на овим просторима су Андијевичка операција, и  логор за дјецу и жене у Плаву ђе су над нашим народом учињени такви злочини који спадају у најмонструозније злочине против човечности у 2 светском рату.

 Плавски логор смрти о коме се мало зна

Одмах по анексији Албаније и касније Црне Горе, и формирања  фашистичке државе ВА  дио наше територије  Плав, Гусиње припојени су истој. Одмах су формиране добровољачке локалне организације војног карактера по свим градовима, селима и засеоцима које су спроводиле власт на окупираном подручју под италијанским  патронатом и које су крениле са масовним- геноцидом над становницима Велике , Г.Ржанице, Новшића, Метеха, Војног села и свих православних села.

То је био почетак новије трагедија нашег народа у 20. Вијеку, на овим просторима.

Почетком. Јула 1941  године Плавско Гусињски балисти (Бали Комбтар) и вулентари (муслимаска добровољачка милиција) на челу са Римзо, Шемсо и Шабо Феровић формирају логор у Плаву у кући Вукоте Џудовића и почело је довођење невиних ненаоружаних жена са дјецом и стараца. Одмах затим су конфисковали остале српске куће у Плаву и направили сиситем казамата. Они су користили гесло „ако хоћеш да истријебиш један народ побиј му дјецу“ и то су они заиста на најгори могући начин и радили. Тукли, батинали, убијали, даноноћно су изводили силовали и убијали жене и женску дјецу. Услови живота  су били такви да је колико се зна, у самом логуру убијено је:

- 31 дијете (из списка убијене дјеце се види да су била стара од неколико мјесеци до 6 година), после изласка из логора мојих рођака је умрло 4 дјеце, а укупно још толико дјеце и

-неколико стотина жена, тачан број није утврђен али је он много већи, кроз сам логор је прошло преко 800 жена са дјецом и старих. 

Ово је једини логора за жене и дјецу у 2. Св.рату на територији Црне Горе. Логор је расформиран крајем 1942 године, дио затвореника из логор је пребачен у логор у Пећи а дио у логор Каваја у Албанији и даља њихова судбина је непозната. Детаљније информације  о догађању у Плавском логору смрти могу се наћи у књама проф. Вујадина Оташевића и др Марка Кнежевића који су преживели пакао логора као дјеца.

Андријевичка операција

Врхунац  терора и зулума  над нашим народом у Горњем Полимљу је друга половина јула 1944 године, тачније 28. Јула  на празник св Килика и Јулите.

Да би се тачно знало које снаге су вршиле масакре над недужним цивилним становништвом из извора отворених архива и осале документације коју поседујемо извршили смо реконструкцију употребе немачко-албанских снага у дијелу ове операције.

На простору сјевероисточне ЦГ су се налазиле 2 дивизије НОВЈ (3 ударна и 2 пролетерска) из источне Босне су пристигле још 3 дивизије НОВЈ значи укупно 5 дивизија, иако њемачки извори тврде 6.

Непријатељске немачке-албанске снаге са простора Велике Албаније су добиле задатак напада и унуштења јединица НОВЈ на том простору и сперчавања даљег напредовања према источној Србији.

Шта су све могли да ангажују непријатељске њемачко-албанске снаге, наспрам себе имају 6 дивизија, однос снага за нападна дејства је 1:2-3 у корист нападача.

·         21 сс национална албанска Скендербег дивизија бројно стање 5500 (94% албанци, муслимани), немци

·         14. пук 7 сс дивизије ПЕ, немци, фолкдојчери

·         1 гренадирско брдски батаљон, немци

·         1 чете војне обавештајне службе АБВЕР, албанци муслимани

 

Што збирно износи мање 2 дивизије.

 

Да би надокнадили недостатак људства немции албанци су ангажовали све расположиве оружане  формације са простора В.Албаније (и из Плава и Гусиња)  и Санџака (балисте, вулентаре, муслиманску и албанску жандамерију) и придружили свим борбеним групама (радило о неколико хиљада људи)..

Окупили си јединице на Чакору 17. Јула и тако је започела Андријевичка операција Драуфгенгер -дрзник у нашем преводу -лош зао човјек.

Јединице НОВЈ су вјештим маневром су развукле непријатељске њемачко-албанске снаге потукле их на стратешким котама удариле у позадину заузеле превој Чакор, блокирале позадиску линију снабдевања и даљу одступницу и довеле непријатељске снаге у тотално безизлазну ситуацију.

Извештаје које су команданти јединица НОВЈ слали својим командама су гласили „разбијена је дивизија Скендербег и балистичко вулентаске банде. Најжешће борбе су вођене на коти Вељи крш код Андријевице , Јакнова глава - Шакулар и сам превој Чакор.

Да би избјегли тотално уништење команда непријатељских њемачко-албанских снага је издала наређење једном батаљону 21. СС Скендербег да са делом муслиманске милиције (500 људи) да наступи у правцу Плава,  а  14. Пук ПЕ дивизије да са додатим снагама  изврши хитно  обезбеђења одступања  јединица заузимањем позиција Сјекирица-Штити -Приједолска глава, Чакор. Што је он и 27. 07 и успио. Један дио 14. Пука 7 ПЕ дивизије заузео је без борбе Чакор је је био напуштен , док је други дио са дјеловима по злу познатог 3. Албанског батаљона (који је био дио злогласне 13. Ханџар дивизије) заузео позицију Приједолска глава -Штит- Фиришта-Пљанчори -Поље и на тај начин херметички изоловао село Велика, а у поподневним сатима дана 27. јула је направио стравичан масакар  у засеоцима Фиришта у Г. Ржаници..

Побијено:

Фиришта поубијано 18 жена са дјецом од тога 8 дјеце и 2 нерођене дијеце- близанци .

Покољ у Фириштима је учињеи и због дезинформације добијене  од једне заробљене жене да се ради о четничким кућама,  иако је то била тотална неистина. Ово износим ради јавности и против неистина о учествовања четника у овом покољу.

 Поље 18 дјеце, и 23 жена и стараца.

По изјави  генерала Оберкампа команданта 7. ПЕ дивизије са суђења се види да су фашистичке њемачко-албанске снаге имале већ смишљен план блокаде изолације са циљем уништења становништва села Велике и граничних засеока села Горња Ржаница и да су такво наређење издале својим јединицама много пре самог догађаја. Такав идеолошки став о чишћењу територије и обезбеђења етнички чисте Велике Албаније. имало је и руководство квинслишких фашистичких  власти у Тирани као и руководство 2 призренске лиге (Бедри Пејани, Џафер Дева, Реџеп Митровица ), то се види у њиховим  програмима и њихим јавним изјавама и захтевима према њемачким властима..

 Жене у црном- злослутни гласници пакла  агенти Аббвера из састава 9 чете Бландербург дивизије позивају народ из збјегова да дођу својим кућама да се не боје . Не знајући да је то већ раније смишљени план и замка становништво се вратило кућама.

28. јула непријатељска команда  операције са остаком  разбијених њемачко-албанских јединица пристигла је на Мурину. Шмитхубер је за команданта  злочиначког пира именовао команданта Хајнца Келера бившег команданта бг. Е која је била разбијена , дио њемачко-албанских снага  са балистима, вулентарима и албанском и муслиманском жандармеријом  је је извршио обухват Велике из правца  Новшића а остатак њемачко-албанских јединица са балистима, вулентарима и албанском и муслиманском жандармеријом   је наступио путем Мурино Чакор и онда је услиједио пакао на земљи за становнике Поља-Горња ржаница и  села Велике.  Овај злочин није имао никакаву војничку сврху и значај , нити је недужни народ пружао било какав отпор, чиме би  испровоцирао покољ.

Потресна сведочења преживели су тако стравична  да би се и сам ђаво обезнанио на све што су ови злотвори чинили. Поклано је, побијено је и изасакрирано спаљено сво комплетно становништо на најспирепије начине, жене су силоване а онда убијане, опљачкана је и уништена сва имовина, попаљене све куће, заплијењена стока.. 

Њемачки команданти који су непосредно командовали масакром су Август Шидхубер, Хајнц Келер, Валтер Борман и Михаел Грос, а непосредни извршиоци злочина војници -албанци и муслимани  из саства 21, сс Скендербег дивизије, балисти, вулентари и албанска и муслиманска жандармерија, фолксдојчери из састава 14. Пука 7 ПЕ див ...

И у свом извештају 30. Јула Шмидхубер пише 21.корпусу и руководиоцима 2. Призренске лиге село Велика је збрисано са лица земље.

И заиста је тако и било заћутала је и гора и вода, и птица на грани и вук у планини, заплакала је мајка земља натопљена невином крви наших мученика.

Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала? Његош

ПОБИЈЕНО: Велика: преко 120 дјеце, и преко 600 жена, стараца и немоћних.

Горња Ржаница-Поље 18 дјеце, и 23 жена и стараца.

Херојизам голоруких мајки које су браниле своју дјецу, дјечака и дјевојчица који су презирући смрт гледали јој у очи је епских размјера, и том својом голготом и земаљским херојким подвигом су заслужено ушлу у трон павославних хришћанских светаца .

Укупан збир масакра  недужног цивилног становништа у цијелом Горњем Полимљу у току Андријевичке операције никада није тачно утврђен,  он износи неколико хиљада жртава. Ове злочине су највећим дијелом починиле придодате јединице албанско муслимански балисти, вулентари, албанска и муслиманска жандамерија и милиција.

Сам њихов командант Шмидхубер и други њемачки команданти  у своји извештајима наводе да се ради о војнички неупоребљивих снагама које не подносе војничка правила и диципилину, који бјеже и напуштају борбене редове и у самосталним групама у позадини показују невероватан степен бандитизма, пљачкају, силују жене, кољу немоћну дјецу и рањенике. Овај најнижи људски сој је измасакрирао становнике села Горњег Полимља  гдје год је могао, нарочито села Краље, Слатина, Грачаница, Луге, Улотина, Трешњево, Машница.

Ми потомци и породице страдалих никог не осуђујемо нити ћемо било ком судити али је поражавајућа чињеница да је нејвећи дио ових убица дјеце, жена и немоћних умро природном смрћу без икакве осуде или процесуирања.   

У пресуди самом генералу Августу Шмитхуберу злочин у Велици и Г. Ржаници  наведен је  само у једаном  малом пасусу. а његови надређени генерал  Флепс (заробљен  од совјетских војника и стријељан) и генерал Фитцум командант сс у цијелој ВА  (је погинуо у саобраћајној несрећи у Бечу) значи без икакве осуде за злочине почињене у Г. Полимљу и Велици. Колико је ово био страшан злочин против човечности свесни су били и сами њемци који су  после злочина у Велици склонили официре Хајнца Келера и Валтера Бормана као могуће сведоке и од тог дана њима се губи сваки траг.

Учињене су страшне неправде према овим жртва, према њиховим породицама од стране државне комисије за утврђивање злочина, као и од стране државних власти Р.ЦГ а све у циљу чувања некавог  „братсва и јединства“.

Браћо и сестре да не би било даље било какве манипулације овим злочином,  ми не манипулишемо жртвама нашим светим и страдале јунаке борце НОВЈ који су погинули у борби са фашистима не прикључујемо овом списку страдалника, већ само тражимо на основу све постојеће докумантације из које се јасно види све,  из сад већ отворених архива свих држава, као и сведочења преживјелих  да се по захтеву завичајног клуба Велика који је поднио скупштини ЦГ донесе резолуција о најтежем злочину против човечности - геноциду који је урађен на територији ЦГ, ђе нијесу страдали пунолетни војници,  већ недужна рођена и нерођена дјеца, жене и старци.

Не ради се овдје о локалним нашим жртвама већ о злочину који по својој монструозности спада у планетарне злочине и да се не би сличан злочин догодио било чијој дјеци ма које вјере и нације били, захтевамо од надлежних органа да предузму мјере ради поступања квалификовања овог злочина на прави цивилизовани начин како то доликује једној мултиетничкој савременој држави.

Без обзира на све жртве и страдања ми и даље постојимо и постојаћемо на овим просторима чистог образа и савјести, јер су наше вриједности много веће и потичу из царства небеског како нас учи наш свети кнез Лазар.

Наша вјера православна и ови наши свети великомученици који су пред предстол творца уче нас да у себи пронађемо хришћанске врлине: доброту љубав, човјекољубље, толеранцију и да само то тражимо и код других људи ма које вјере и нације били,

Нека овим нашим мученицима буде вјечно памћење нама остаје да се у колективном памћењу сјећамао наших жртава на прави начин, вама свима хвала још једном и нека вам Бог подари срећу радост и свако добро. Живјели.

Милован НОВОВИЋ