 |
|
 |
 |
 |
ПАУНОВИЋИ ПОД ЧАКОРОМ
Велика је насељена братствима, која су дошла из разних крајева Црне Горе, из Цеклињске Жупе (Ријечка нахија, стара Црна Гора), Сјеверне Албаније, Пипера, Бјелопавлића и Васојевића.
Велички Цеклињани дошли су у Велику, око 1720. године.
АНАЛИЗА ДО САДА ОБЈАВЉЕНИХ МАТЕРИЈАЛА
• Цеклињани произилазе од заједничког претка. Њихови преци, њих пет брата, иселили су се из Цеклињске Жупе и најприје се населили у Плавским Коритима (код Плава), одакле су се доцније раселили: Андрија у Биор и од њега су тамошњи Андровићи; Рале у Калудру и од њега су Ралевић, а Столета, Вучета и Пано доселе се у Велику, гдје и данас њихово потомство живи. Од Столете су Бошковићи, Томовић и Стешевић; од Вучете су Вучетићи, а од Пана Пауновићи. [7]
Браћа су имала и једног стрица, који је са њима дошао у Плав, и од њега су, по предању Величана, Ђуричани. Велички Цеклињани се своје са Ђуричанима, сматрају се као један род и до скора се нијесу међусобно узимали. Цеклињани славе 26. новембра, а послужују Ђурђев-дан. То исто славе и послужују и Ђуричани, што понајбоље доказује њихово сродство.
Ђуричани у плавско-гусињској области доводе поријекло од Ђурашковића из Цеклина, а Велички Цеклињани то не кажу. Како је предање код Величана уопште живо, да му се са доста поузданости може веровати, то ће бити понајприје, да су преци ових Величана, Ђуричана, Ралевић и Андровићи пресељени из Цеклињске Жупе при крају 17. вијека, кад је Цеклињска Жупа опустјела због гладних година или због најезде Бјелица. На тај начин они би били потомци старих исељеника из Цеклињске Жупе, а не огранци Ђурашковића. Да се може помислити тако, наводи нас и то, што Ђурашковић од старине славе Никољ-дан, што нема никакве везе са крсним именом ових цеклинских исељеника, и што се ни сами не сећају, да су њихови преци икад славили Никољ-дан. Да су они потомци Ђурашковића, и ако би промијенили славу, остала би у послужници успомена на стару славу. 26. новембар нико не слави у Цеклину; то је слава старих становника, по чему се и преци величких Цеклињани могу рачунати у старо цеклињско становништво, које је због разних узрока, исељено, [7].
• Браћа Радевић, поријеклом су са Цеклина, (Црна Гора) од великог племена Ђурашковића.B
Неки стари Ђурашковићи прешли су у долину ријеке Лим, почетком 18. вијека, када је Владика Данило дигао устанак и потукао потурчењаке на Бадње вече. Тадашња борба и гоњења - како и на који начин није познато - али приморало је неколико породица из Црне Горе (старе) да се населе у Васојевиће. Отуда дакле и Радевић воде поријекло, [8].
Од свих братстава Ђурашковића племена, најмање је, а и најмлађе ово братство."
• У Дечанској Христовуљи стоји да је село Велика као насеље било метех манастира Дечани. У Велици један дио становништва води своје поријекло од неколико братстава која су побегла из Шаље - Албанија. Други део становништва по предању поријеклом је из Пипера и Цеклина - стара Црна Гора, [9].
• Братство групе Цеклињани досели се према предању из Цеклињске Жупе, одприлике крајем 17. вијека и нарођени су од три брата који су тада отуда дошли. Братства ове групе, коју чине: Пауновић, Бошковићи, Томовић, Вучетићи, Огњановић, Радевић, и Стешевић, имају 110 кућа и водили су значајну улогу у животу и прошлости и спајању овог краја с Васојевићима и Црном Гором.
• Први племенски капетан Велике из времена књаза Данила био је капетан Милета Пауновић, [10].
• Племенски капетани су били носиоци војне и цивилне власти послије 1857. године. Црногорски књаз Данило је први направио организацију власти у седам капетанија. Племенски капетани постали су командири батаљона, а мањи чинови су били стотинаши и барјактари.
• Муслимани, као најмлађа етничка заједница, настали су, углавном, исламизацијом црногорског становништва.
Увидом у црквене књиге, утврђено је да су Хадровићи настали од Ђурашковића са Цеклина, шире подручје Цетиња.
Предак Хадровића звао се Андро Ђурашковић, а Ислам је примио око 1730. године, напустивши родно мјесто због страха од крве освете. Прешао је на турску територију, примио Ислам и добио име Хадро. Од тада до данас, Ђурашковић и Хадровићи стално се рођакају.
Изостављање почетног слова Х код појединих Хадровића учињено је 1945. године, када су формиране нове матичне књиге и бирачки спискови.
Од Ђурашковића настали су Ђурановић, Поповићи, Каварић, а нешто касније и Ралевић, Ђуричани ...
Хадровићи, у старевини, броје више од сто домаћинстава, а до данас тај број се увећао на око пет стотина. Доста их се иселило у Македонију, Босну, Турску, на Косово.
Муслимани Горњег Бихора, углавном, знају своју генезу. Скоро сви имају црногорско поријекло, знају од којих су племена и када су исламизирани.
Код Муслимана Доњег Бихора и једног дијела Санџака, нешто је другачија ситуација, пошто је исламизација вршена над српским становништвом, у већини случајева.
Исламизација Албанаца католика одвијала се на подручјима Рожаја и Пештера.
У Рожајама одавно живе Муслимани чије је поријекло од црногорских Куча, а мањи број становника води поријекло од албанског племена Клименте, [11].
• Нови становници Велике доселили су из старе Црне Горе и Васојевића, а највећи број из Шаље, како констатује поп Богдан Лалевић и Иван Протић, у прилогу Васојевићи у црногорској граници, [12].
• Подаци из Библиографије о исељеницима из Црне Горе до 1941. [13]
1960. Павловић Љубомир, Заглавак, Соколовска Нахија-Београд, 1930.
"Иза Радојевића дошли су Пауновић и Јанковићи (42 куће, славе светог Јована). Пауновић и Јанковићи су рођена браћа и дошли су из Пиве ", [13/1].
1098. Радивојевић Тодор, преглед Лепеничких породица, досељених од 1373-1787. године, Београд, 1911. "... и Пауновић (Павловићи) једна кућа", [13/2].
972. Павловић Љубомир, Лозница, Колубара и Подгорина, Београд 1907. "Пауновић, Мирковићи и Миленковића досељени су из Бистрице у Полимљу", [13/3].
1076. Ердељановић Јован, Сеоца, Проценат племена Пипера, Београд, 1911. "Пауновић су до пре 75 година живели у Сеоцима у Пиперима. Тада су их изгнала данашња Сеоцк братства, те се доселили у Србију ", [13/4].
1312. Јовићевић Андрија, Велика, порекло становништва, Београд, 1921. "поплава је учинила 1896. године велике штете, јер је Величка ријека однија и песком засула много њива, због тога су се неки Величани иселили. Пауновића има у Србији у Јабланичком срезу, Туларској општини ", [13/5].
772. Ердељановић Јован, посебни дио, Дучаловићи, Доње Драгачево, Београд, 1902. "Пантелићи спадају у најстарије породице у Дучаловићима. Доселили су прије 150 година из Бијелог Поља. Сада се презивају Михаиловићи, Ђорђевић и Пауновић ", [13/6].
2345. Вешовић Радисав Јагош, Васојевићи изван племена, исељени Васојевићи по Црној Гори, Србији, Босни итд: у Србији - С. Јаблановица, Златиборски срез, Сарајево, 1935. "Према претходном споразуму с Владом у Београду, у Јабланици и појединим селима тог среза има неколико породица из Велике од разних братстава: Пауновића, Јокића, Петровића, Павловића, пресељених крајем 19. вијека ", [13/7].
1801. Шобајић Петар, Неке знамените породице у Србији пореклом из Црне Горе, 1928. "Каљевић у Колубари су из Дробњака, род су са ужичким Каљевић и од њих су Марковићи, Мишићи, Пауновић и Матијевићи", [13/8].
1090. Радивојевић Тодор, Преглед Лепеничких породица, породице досељене од 1690. до 1736. године, Београд, 1911. "Матијевићи 117 кућа, живе у Рамаћи, доселили из Крајиновића из Црне Горе, посебно се презивају Пауновић 17 кућа", [13/9].
1007. Павловић Љубомир, Станковић, Колубара и Подгорина, Београд 1907. "село су основали Божо Станковић и његова удова сестра Божана са својих седам синова. Божа се доселио из Куча, пред крај 17. вијека и имао је три сина Пауна, Лазара (Лало) и Петра (Пеку). Од њих су готово сви Божичани, Пауновић, Обрадовићи, Лаловић ... ", [13/10].
• Пауновић су од Пауна, који је имао синове: Неда, Кримана и Љука.
Од Неда је Илија, од Илије Милош и Милован. Од Милоша је Андрија а од њега: Јефто и Милић, од Јефта: Радомир, Димитрије, Љубо и Илија. Милошев је и Радоје, од кога је Радојко, његов Алекса, а Алексин: Милош, Радоје, Дујо и Драго. Од Милована Илијиног је Радуле, а његов Радован.
Не наводи се отац Пантов, од кога су: Јосип, Петар (чији је Станиша), Миливоје (његов Милоје) и Павле (Бранко).
Од Кримана: Милета и Мина. Од Милете: Вуле, а од њега Гавро и Саво, а Савови: Раде, Радисав, Вуко и Војо. Од Мине: Радун, Мића Миљо (чији су Трифун и Миљан); Радунови су Миленко, Јован и Јеремија ...
Љука је имао Кика и Обрада од кога су: Вучић, Угрен, Никола, Васо, Павић и Ново. Павићеви су Мирко (а његови Милорад, Миодраг-Мино и Милутин) и Раде, од кога је Миљан, чији су Данило и Видоје.
Кикови су: Радош, Милутин, Милисав и Радосав.
Радоша (Киковога) је Јањо, а Јањови: Радован (његов Радош), Радивоје (од кога су Милић и Драго), Вукашин (чији су: Милан, Мирко, Илија и Милош) и Добрашин (његови Милорад и Ратомир).
Милутин (Киков): Здравка (његови Миломир, Милоје и Миодраг) и Љуба, чији је Момо.
Милисав (Киков): Риста, Крста, Јанка, Никодина, Микаила и Радована; Ристов је Чедо, Крстови: Тихомир и Зеко, Никодин: Манојло и Боро, Микаилев: Вељко, Радосавов Вукман, а његови Драгомир, Владо, Рашко и Батрић.
Рале је имао Миленка, а он: Михаила, Милоја и Радивоја. Од Михаила је Мило, а његови су Милован, Милорад, Драгољуб, Бранко, Момо и Сава; Милојев је Божидар, а Радивојеви: Добрашин, Вукашин, Вујадин и Томислав ", [14].
* * *
У састављању родослова братства, као што сам рекао, руководио сам се подацима објављеним од стране А. Јовићевића 1921. године, као и подацима из "Бакине свеске", објављене 2011. године, уз одређене допуне. Наиме, дошло је до извесних одступања, јер сам уважио сугестије појединих рођака, за одређене огранке братства, ђе се подаци разликују у односу на изнијете изворе, уважавајући да су њихови подаци веродостојнији.
На основу података изнијетих у наведеним изворима, може се недвосмислено закључити да је, између осталих, братство Пауновића доселило у Велику са Цеклина, те да су највјероватније настали од братства Ђурашковића.
Преци величких Цеклињани могу се рачунати у старо Цеклињско становништво, пресељено из Цеклињске Жупе крајем 17. вијека, када је она опустјела због гладних година.
Године 1690. под Арсенијем Чарнојевићем велики део фамилија се из Велике раселио "али сви нијесу пошли до Срема и Мачве".
Такође, за вријеме поплаве у Велици 1896. године, један део Величана се раселио, Пауновић према Србији, у Јабланичком срезу и Туларској области.
Око 1866. године Турци су девет највиђенијих породица зајмио у сургун (пропаст, прогон, изгнанство), од Сјенице од Сарајева, а међу њима и породицу Милете Пауновића.
Пауновића има у околини Лесковца, С. Чокотин, Српски Бабуш код Урошевца, Гружи-Бумбарево Брду, код Кнића (10 кућа).
Према казивању Бумбаревчана, њихови су из Пештера - Сјенице доселили и основали село Бумбарево брдо, али не знају када су доселили у Сјеницу из Велике.
У наредном периоду, посебно треба изучити исељавање Пауновића у Јабланицу и појединим селима тог среза, крајем 19. вијека, а према претходном споразуму са Владом у Београду. Јабланички срез и Туларска општина су интересантни и за исељавање Пауновића у вријеме поплаве 1896. године.
Нажалост, не можемо, у потпуности, сагледати судбине наших браственика који су Велику почели да напуштају још прије два века, или прије.
ЛИТЕРАТУРА
[7] Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Београд, 1921. године
[8] Богдан Радевић, Гусларев венац, из крвавих година, 1912, 13,14,15,16,17,18, штампа Дукађин - Пећ, 1930. године
[9] Ватре са Комова, Народ андријевачког среза у НОР-у, 1941-1945, Београд, 1978. године
[10] Др Радослав Јагош Вешовић, Племе Васојевића, Сарајево 1935. године
[11] Рахман Адровић, Кад се време плашило човјека, Београд, 2009. године
[12] Српски етнографски зборник, Београд, 1903. године
[13] Петар Кривокапић и Бранислав Бориловић, Библиографија о иселљеницима из Црне Горе до 1941, Подгорица, 2010. године
[13/1] Павловић Љубомир, Заглавак, Соколовска нахија-Београд, 1930. године
[13/2] Радивојевић Тодор, преглед Лепеничких породица, досељене од 1373-1787. године, Београд, 1911. године
[13/3] Павловић Љубомир, Лозница, Колубара и Подгорина, Београд 1907. године
[13/4] Ердељановић Јован, Сеоца, Проценат племена Пипера, Београд, 1911. године
[13/5] Јовићевић Андрија, Велика, порекло становништва, Београд, 1921. године
[13/6] Ердељановић Јован, посебни део, Дучаловићи, Доње Драгачево, Београд, 1902. године
[13/7] Вешовић Радисав Јагош, Васојевићи изван племена, исељени Васојевићи по Црној Гори, Србији, Босни итд: у Србији-С.Јаблановица, Златиборски срез, Сарајево, 1935. године
[13/8] Шобајић Петар, Неке знамените породице у Србији пореклом из Црне Горе, 1928. године
[13/9] Радивојевић Тодор, Преглед Лепеничких породица, породице досељене 1690-1736. године
[13/10] Павловић Љубомир, Лозница, Колубара и Подгорина, Београд 1907. године
[14] Бранко Јокић, Записи о Велици и Величанима, Цетиње, 2011. године (Извод из свеске Милутина Баке Вуковића, коју је сачувао Гојко Вујков Кнежевић)
|
МИЛАН БОЖИНА ПАУНОВИЋ је рођен 1958. године у Велици |
|
|
|
Milutin Paunović, 12. januar 2015., Beograd, Srbija,
Zahvalnica
Zahvalio bi se autoru texta o Paunovicima, slučajno sam sada saznao odakle vodim poreklo. Veliki pozdrav za sve Prezimenjake, a jednog dana bi voleo i da posetim selo Velika.
Bojan Paunović, 20. jun 2013., Beograd, Srbija,
Želim da znam odakle su moji Paunovići
Želim da znam odakle su moji Paunovići, koji žive u Jovanovcu kod Pirota? Hvala puno!
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |