Одломак из књиге:
МЕМОАРИ
 
 
 
Војвода ГАВРО ВУКОВИЋ 

 

 

ХЕРЦЕГОВАЧКИ И ВАСОЈЕВИЋКИ УСТАНАК 1875. И 1876. ГОДИНЕ

 

.....

У Васојевићима бунтовнички покрет отпочет је још у јулу, али мјестимично. Доласком војводе Миљана, устанак је узео шире димензије, али кретању народа и војним операцијама сметале су многобројне карауле, разне величине и тврдине, које су понамјештене биле на расксницама, на стратегијским висовима, на газовима кудијен је Лим прелажен, јер мостова није било. Док су карауле стајале нетакнуте, озбиљнијег устанка није могло бити. Усташи нијесу имали топова, као ни у Херцеговини, стога је нужда била учитељица усташима. Те су домишљали на који начин да их се отресу.

Усташи су се домислили да се помогну сами у тој нужди. Они су начинили од дебелих штица грудобране, намјештене на колцима, које су војници гурали пред собом до врата карауле. Иза њих могло се је заклонити око десет војника. Пошто су се примицали вратима карауле, узимали су крпу умочену у прах, па запаљену бацали на њихов кров. Карауле биле су сазидане од камена, али им је био кров од дрвета, стога се је у трен запаљивао, и у тили час у прах и пепео претварао. Посаде, када су се предавале, пуштане су на слободу, без оружја. Које су се хтјеле одупирати, како су биле опкољене, из бусија поубијане су и посјечене. Два брата, одлична јунака, Раде и Трако Микићи из Велике, први су заузели на тај начин двије карауле у Велики. Затим су били коловође гдје се на тај начин нападало на карауле.

Домаћих Турака у нахији васојевићкој био је мали број, и то у Доњој Ржаници и Црном Врху. Зарана су збјегли под грлима топова око Берана, тако да је сва Нахија лако била од њих очишћена, осим караула.
.....