Одломак из књиге:
МЕМОАРИ
 
 
 
НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

 

 

БОЈЕВИ У ХЕРЦЕГОВИНИ (И ВАСОЈЕВИЋИМА)

.....

У Васојевићима је било такође честијех сукоба. 15. августа изиде из Берана око 2000 низама и домаћијех Турака, да ослободе куле које су усташи опсјели и да тијем устанак угуше. Усташа Васојевића било је на окупу око 1200. Један дио њих држао је куле у опсади, а други дочекају турску војску и бише бој од јутра до подне. Турци уступе и врате се у Беране, ма су их усташи све до града гонили. Усташи замијенише својих тридесет мртвијех четвороструко.

Побједна војска усташка врати се сада и похита да прими куле прије, но се Турци нареде за нови нападај. Они их позову на предају. Кадри Сокол, јузбаша на Трепчи и на Лукину Виру, одговори, да ће обје предати, ако им животу неће ништа бити. Тако и Сулејман, јузбаша са Сердар куле у Сутијесци, која је од свих најјача била. Усташи их пуште на вјеру, а Турци им оставише куле и све што у њима бјеше.

19. августа увече ударе Турци на Ђурђеве Ступове и запале конаке и школу. Усташи бранише и ову задужбину стару и изгубише десетак друга. 21. августа опет испадну Турци из Беране прије зоре, запале Буче и Виницку и све поселице крајем Лима до Трепче. Усташи се брзо окупе и побију с Турсцима до под сами град, одакле су их топови уставили.

Зурака је пало тај дан преко 200, ма и усташа преко 50, а сувише изгорјеше им села, а два табора низама из Арнаутлука, што дође од Пећи и Гусиња, заузеше Полимље.

.....

12. септембра јавља војвода Машо Ђуровић, којега је књаз послао на границу васојевићку да руководи устанком, да су плавски и гусињски Турци испали, да помогну куле у Полимљу и на Превији, које су биле затворене. Лука Голубов и Саво Перов с 200 друга дочека их на Граници и на Превији, јуначки се побише и убише им 30 намртво, а толико ранише, међу њима два најбоља јунака гусињска: Суља Пира и Паша Мејовића.

У истомњ извјештају јавља војвода Машо Ђуровић, да је у устапкој војсцимного оштећенога оружја, које је све скупио и послао на Ријеку Црнојевића и фабрику, да се поправи што прије.

.....

29. септембра код Берана ударе на турску војску Панто Цемов и Васо Сајичић с једне, а Радосав Јелић и Гало Раков с друге стране и послије 9 сати боја сагнају Турке у Беране, од којих више од стотину погибе, а усташа 27.

.....

6. октобра опет бој у Васојевићима под Беране, гдје су усташи са Пантом и Васом задржали Турке.

10 октобра био је жесток бој на Буче, гдје су Турци од града дошли. Панто Цемов и Васо Сајичић са својом војском дочека их бојем. У најпотребније вријеме дође им у помоћ Радосав Јелић с усташком горњоселском војском. Турци обру плећи и стану бјежати, али их поврати њихова потпора, те се жестоки бој продужи. Најпослије потегну Турци у град. Бој је трајао до сјутра у ноћ. Пало их је близу стотина мртвијех, а а још виће рањенијех. Од усташа 18 намртво, један посјечен и 30 рањенијех, међу њима Иван Делевић.

16. октобра предали се Турци на Безују послије мало боја, у  којем се 12 усташа ранило. Турци се предадоше на вјеру, оставивши усташима џебану и таин.

21. октобра Турци од Гусиња и Плава крену да пале српска села и да сруше мост на Сућеску. Усташи их дочекају и сузбијуса њиховим великим губитком, не пустивши им ни једне куће да запале. Сјутрадан јаве се Турци опет преко Превије на села Цецуне и Бојовиће, но усташи их и ту јуначки дочекају, врну и ћераху их до кула. Турак аје у оба боја погинуло око стотине, а од усташа било је 40 мртвијех и рањених.

.....

У Васојевиће био је бој 12. јануара на Ржаницу. Око 500 усташа дођоше на Штит више Ржанице и ту се разредише. Трифун Лабан, Иван Делевић и Саво Перов пођу с једним дијелом право на село с двије стране. Луко Голибов стави се са неколико усташа између села и куле, да заустави помоћ, ако би Ржаници кренула, а Панто Цемов остане са остатком усташа, да поможе гдје устреба. Тако изгореше Ржаницу и у боју, који се заметнуо, убише око 60 Турака. На глас боја стигне од Плава и Гусиња око 2000 Турака. Усташи, иако нејаки, обрну се и овој војсци и сузбију је послије жестоког окршаја, у коме су Турци изгубили око 200 људи, а усташи су имали 70 мртвих и рањених.

.....

У Васојевићима  бој 22. фебруара више Ђурђевих Ступова изнеђу беранских Турака и усташа са Пантом Пешићем. Сјутрадан изиђу берански Турци са јачом снагом и бој се био цијели дан, у коме погибе Панто Пешић.

.....

4. марта узеше васојевићки усташи фортицу на Иван Поље. Раде Микић са неколико Величана направе ћесе, велике колико могу стати у пушкарнице, и напуне их прахом. Осим тога нареде вреће с прахом повише. Ноћно примакну се фортици, тисну у пушкарнице оне друге ћесе и вреће под зид од куле и зажде. Тако минирају фортицу, у којој је било 14 војника. Без двојице сви погину, а чета утече прије, но су Турци прискочили у помоћ.

5. марта Турци из Плава и Гусиња ћераху таин у кулу на Мурино. Пошто предадоше таин пођоше на Иван Поље, да прихвате оне мртве што прошле ноћи погибоше на кулу. Дочека их усташка чета Сава Перова и Јована Мијовића и заметне бој. Турцима стигне од Гусиња помоћ, а усташима Луко Голубов и Трифун Лабан су неколико друга. Бој се пред ноћ раздвојио.

Истијех дана дошла су писма Мутесариф паше пазарског преко Шериф ефендије, кајмакама беранског, усташким вођама: Панту Цемову, Саву Сајичићу, Митру Вукову, Миру Дедовићу, Радосаву Јелићу и др. у којим се позивају, да се поврате на своје домове, обећавајући им милост и повластице од цара, на које се они не хтјеше обрнути.

7. марта опет усташи кренули, да минају кулу на Сућеску, као ону, но безуспјешно. Прах је издушио изван и опалио неколико усташа и Гавра Сајичића.

.....

 

НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ