|
РЖАНИЧАНИН МИЛУН ТОМОВИЋ
ИЗВОРНИ СЛИКАР, РЕЗБАР И ГУСЛАР
Након 13 година рада у војној и „цивилној“ полицији, свим бићем се предао изради гусала, епској поезији и гуслању, дуборезу и сликању, за које је таленат испољио још у основној школи у Мурини, када је као полуматурант 1987. на Балканијади у Скопљу освојио прву награду за цртеж пања са мравињаком
|
Кућа Томовића у Ђолама, засеоку Горње Ржанице код Мурине, права је умјетничка радионица, у коју бројни љубитељи дубореза, гусала и слика долазе, прелазећи и три километра веома лошег макадама што води ка планини Мокра. Овдје, усред бујне церове шуме, 39-годишњи изворни умјетник Милун Томовић ствара тако да би му позавидјели и људи са академским дипломама. Таленат за лијепе умјетности испољио је још у основној школи у Мурини, када је као полуматурант, вођен стручним савјетима врсног наставника и сликара Вука Марсенића, 1987. на Балканијади у Скопљу освојио прву награду за цртеж пања са мравињаком. |
Сенадинов наговор
Породична оскудица га је, међутим, одвела у оближњу, беранску Машинску школу, а потом је, умјесто жељених студија на Ликовној академији, пошао на одслужење војног рока и тамо наставио службу. Умјетник је, ипак, „умакао“ полицајцу. Након 13 година стажа у војној и „цивилној“ полицији, Милун се свим бићем предао дуборезу, цртању и сликању, епској поезији, резбарењу, гуслању, изради гусала и рестаурирању старих, у чему га подржавају супруга Даница и синови Милета и Михаило.
- Дар за сликање и резбарење од малена сам показивао цртајући ђедове на коњима и дељући дрвене играчке и алатке, али ме сиромаштво упутило другом стазом, да прије стигнем до хљеба. Преостало ми је да повремено, за своју душу, нешто насликам и изрезбарим, а чешће и уз гусле запјевам. Да се тој старој љубави посветим одлучио сам прије двије и по године, на наговор пријатеља из војске др Сенадина Пуповића, из Плава, коме сам рестаурирао дуборез старог Мостара. Пошто му се допало како сам добро урадио, подстакао ме да се тиме озбиљније бавим и „обезбиједим сигурну егзистенцију“. Услишио сам савјет и нијесам се покајао... Умјетничку жицу наслиједио сам од ђедова-очевих стричева. Саво, Драгутин, Добрашин и Мило били су умјешни тишлери и лијепо гуслали, а нарочито ђед Рајко, један од најпознатијих епских пјесника и гуслара некадашње Југославије, који у Београду има музеј педесетак гусала. За једне му је (1972) шеик из Арабије нудио мерцедеса, али их није дао, о чему су писале новине. Гуслар је и стриц Ратко, а у мојој генерацији ја сам од десете године наставио породичну традицију - прича Милун Томовић.
|
Напомињући да рестаурира гусле, Милун показује примјерак стар два вијека. Претпоставља се да су Драгоја Зоговића, родоначелника једног огранка тог братства у Машници. Добио их је, каже, као неко ко ће их заштити и сачувати. Тако су до њега стигле и гусле настале прије око сто година. Нађене су на тавану куће Влада Вулетића. Детаљи нијесу гравирани, него оловком цртани - објашњава Томовић, додајући да за рестаурирање гусле доносе људи из разних крајева Црне Горе и Србије, али и осталих земаља, чак и из Америке. Поправио је тридесетак гусала и сви наручиоци су, како вели, веома задовољни како их је заштитио и задржао аутентични изглед.
- На гуслама могу да изрезбарим сваки лик и фигуру по жељи наручиоца. За ове двије године урадио сам двадесетак гусала, недавно и за двојицу Албанаца, који живе у Келну. Моје гусле стигле су у Европу, чак и до далеке Америке и Аустралије. Тренутно је наручено десетак гусала. Коштају од 250 до 1.500 еура, зависно од украшавања. Једноставније урадим за три недјеље, а компликованије за мјесец и по, уз најмање осам сати рада дневно. Доста посла имам и у изради дубореза, претежно икона, али и сеоских мотива - објашњава Томовић, док завршава портрет кнеза Данила у оловци, а започео је и цртеж Ивана Црнојевића. |
Јавор, бреза, јова...
Гусле се, као што је познато, раде од јавора. Највише користим бијели јавор, јер, џевера тешко налазим. За добар тон гусала битан је склад дубине и ширине карлице, дебљине, затезања коже... Најбоља је јарећа, а струне од коњске длаке, мада је све више замјењује морска, при чијем се сновању (70-75 длака) мора пазити да не оду једна преко друге, јер тада долази до шуштања тона. Клинове за гусле радим од дивље тополе, црне јове или врбе, које су мекане, а за дуборез ми је најподеснија бреза, а и лијепа је и постојана. Користим и дивљу трешњу, тополу, црну јову - прича Томовић и подсјећа да црта још од ђачких дана, док је са бојама касније кренуо, уз стучне савјете сликара Вука Марсенића и Жара Плавшића. Претпрошле године је излагао у Арт центру у Подгорици, а до прољећа припремиће нову поставку. - Живим од дубореза, али и слика доста продам. Дођу људи ради дубореза, а кад виде слике траже и њих. Цијену нема једино прва темпера - Косовски бој - каже Томовић, додајући да ових дана покрива предратну прађедову кућу, у којој је радионица, док је у новој направио атеље. |
|
Бресква уз јабуку, лубеница покрај кукуруза
|
- Овдје, на око 900 метара надморске висине, поред континенталног воћа, и грожђе (американка) већ деценију успијева. Има довољно за сок, а некад и ракију. Кад сам први пут испекао, комшије су се чудиле како је квалитетна. Ове године сам засадио неколико чокота Мускат хамбурга и примили су се. Имам и брескву, а у башти смо лани и овог љета произвели и лубенице. Слађа је и од зетске - тврди Томовић. Надмудривање са јазавцима Недавно је, у њивама крај шуме, Милун Томовић убио два јазавца, који су му „згулили“ засаде кукуруза. - Јазавац је врло лукав. Пса везаног за дугу сајлу, на примјер, ноћима прати и тачно види докле се креће, па се на корак од њега провуче у њиву. Зајседа је успјешна само кад је ловац врло опрезан и вјетар из правца јазавца... Ја сам их ноћима вребао пушком са јаким рефлектором, који сам укључио на довољној близини и кад их је заслијепио, опалио сам - објашњава Томовић. |
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |