Гојко Кнежевић
 
 
 
 
Умјетници из Велике: МИЛУН ТОМОВИЋ

 

 

 РЖАНИЧАНИН МИЛУН ТОМОВИЋ

ИЗВОРНИ СЛИКАР, РЕЗБАР И ГУСЛАР

 

Након 13 година рада у војној и „цивилној“ полицији, свим бићем се предао изради гусала, епској поезији и гуслању, дуборезу и сликању, за које је таленат испољио још у основној школи у Мурини, када је као полуматурант 1987. на Балканијади у Скопљу освојио прву награду за цртеж пања са мравињаком

 

 

Кућа Томовића у Ђолама, засеоку Горње Ржанице код Мурине, права је умјетничка радионица, у коју бројни љубитељи дубореза, гусала и слика долазе, прелазећи и три километра веома лошег макадама што води ка планини Мокра. Овдје, усред бујне церове шуме, 39-годишњи изворни умјетник Милун Томовић ствара тако да би му позавидјели и људи са академским дипломама. Таленат за лијепе умјетности испољио је још у основној школи у Мурини, када је као полуматурант, вођен стручним савјетима врсног наставника и сликара Вука Марсенића, 1987. на Балканијади у Скопљу освојио прву награду за цртеж пања са мравињаком.

 

 

Сенадинов наговор

 

Породична оскудица га је, међутим, одвела у оближњу, беранску Машинску школу, а потом је, умјесто жељених студија на Ликовној академији, пошао на одслужење војног рока и тамо наставио службу. Умјетник је, ипак, „умакао“ полицајцу. Након 13 година стажа у војној и „цивилној“ полицији, Милун се свим бићем предао дуборезу, цртању и сликању, епској поезији, резбарењу, гуслању, изради гусала и рестаурирању старих, у чему га подржавају супруга Даница и синови Милета и Михаило.

- Дар за сликање и резбарење од малена сам показивао цртајући ђедове на коњима и дељући дрвене играчке и алатке, али ме сиромаштво упутило другом стазом, да прије стигнем до хљеба. Преостало ми је да повремено, за своју душу, нешто насликам и изрезбарим, а чешће и уз гусле запјевам. Да се тој старој љубави посветим одлучио сам прије двије и по године, на наговор пријатеља из војске др Сенадина Пуповића, из Плава, коме сам рестаурирао дуборез старог Мостара. Пошто му се допало како сам добро урадио, подстакао ме да се тиме озбиљније бавим и „обезбиједим сигурну егзистенцију“. Услишио сам савјет и нијесам се покајао... Умјетничку жицу наслиједио сам од ђедова-очевих стричева. Саво, Драгутин, Добрашин и Мило били су умјешни тишлери и лијепо гуслали, а нарочито ђед Рајко, један од најпознатијих епских пјесника и гуслара некадашње Југославије, који у Београду има музеј педесетак гусала. За једне му је (1972) шеик из Арабије нудио мерцедеса, али их није дао, о чему су писале новине. Гуслар је и стриц Ратко, а у мојој генерацији ја сам од десете године наставио породичну традицију - прича Милун Томовић.

 

Рестаурација гусала

 

 

Напомињући да рестаурира гусле, Милун показује примјерак стар два вијека. Претпоставља се да су Драгоја Зоговића, родоначелника једног огранка тог братства у Машници. Добио их је, каже, као неко ко ће их заштити и сачувати. Тако су до њега стигле и гусле настале прије око сто година. Нађене су на тавану куће Влада Вулетића. Детаљи нијесу гравирани, него оловком цртани - објашњава Томовић, додајући да за рестаурирање гусле доносе људи из разних крајева Црне Горе и Србије, али и осталих земаља, чак и из Америке. Поправио је тридесетак гусала и сви наручиоци су, како вели, веома задовољни како их је заштитио и задржао аутентични изглед.

 

- На гуслама могу да изрезбарим сваки лик и фигуру по жељи наручиоца. За ове двије године урадио сам двадесетак гусала, недавно и за двојицу Албанаца, који живе у Келну. Моје гусле стигле су у Европу, чак и до далеке Америке и Аустралије. Тренутно је наручено десетак гусала. Коштају од 250 до 1.500 еура, зависно од украшавања. Једноставније урадим за три недјеље, а компликованије за мјесец и по, уз најмање осам сати рада дневно. Доста посла имам и у изради дубореза, претежно икона, али и сеоских мотива - објашњава Томовић, док завршава портрет кнеза Данила у оловци, а започео је и цртеж Ивана Црнојевића.

 

Јавор, бреза, јова...

 

Гусле се, као што је познато, раде од јавора. Највише користим бијели јавор, јер, џевера тешко налазим. За добар тон гусала битан је склад дубине и ширине карлице, дебљине, затезања коже... Најбоља је јарећа, а струне од коњске длаке, мада је све више замјењује морска, при чијем се сновању (70-75 длака) мора пазити да не оду једна преко друге, јер тада долази до шуштања тона. Клинове за гусле радим од дивље тополе, црне јове или врбе, које су мекане, а за дуборез ми је најподеснија бреза, а и лијепа је и постојана. Користим и дивљу трешњу, тополу, црну јову - прича Томовић и подсјећа да црта још од ђачких дана, док је са бојама касније кренуо, уз стучне савјете сликара Вука Марсенића и Жара Плавшића. Претпрошле године је излагао у Арт центру у Подгорици, а до прољећа припремиће нову поставку.

- Живим од дубореза, али и слика доста продам. Дођу људи ради дубореза, а кад виде слике траже и њих. Цијену нема једино прва темпера - Косовски бој - каже Томовић, додајући да ових дана покрива предратну прађедову кућу, у којој је радионица, док је у новој направио атеље.

 


Бресква уз јабуку, лубеница покрај кукуруза

 


 

- Овдје, на око 900 метара надморске висине, поред континенталног воћа, и грожђе (американка) већ деценију успијева. Има довољно за сок, а некад и ракију. Кад сам први пут испекао, комшије су се чудиле како је квалитетна. Ове године сам засадио неколико чокота Мускат хамбурга и примили су се. Имам и брескву, а у башти смо лани и овог љета произвели и лубенице. Слађа је и од зетске - тврди Томовић.

Надмудривање са јазавцима

Недавно је, у њивама крај шуме, Милун Томовић убио два јазавца, који су му „згулили“ засаде кукуруза.

- Јазавац је врло лукав. Пса везаног за дугу сајлу, на примјер, ноћима прати и тачно види докле се креће, па се на корак од њега провуче у њиву. Зајседа је успјешна само кад је ловац врло опрезан и вјетар из правца јазавца... Ја сам их ноћима вребао пушком са јаким рефлектором, који сам укључио на довољној близини и кад их је заслијепио, опалио сам - објашњава Томовић.