Свједочење:

 
 
 

СЛАВКА (ДИМИТРИЈЕ) БОШКОВИЋ, РОЂЕНА ПАУНОВИЋ:

СЕСТРУ СЛАВИЦУ СУ ЗАДАВИЛИ ИСПРЕД КУЋЕ

 

Те 1944. године, имала сам двије године, тако да нијесма ништа запамтила, али све што знам о том страшном злочину који се догодио мојој породици и читавој Велици, слушала сам годинама од најближих рођака.

Тога дана је жива бачена у ватру моја мајка Добра Пауновић, рођена Вучетић, од оца  Радована и мајке Станије Вучетић. Запалили су кућу Живаљевића и ту је изгорела.

Моју сестру Славицу - Славку која је имала 10 мјесеци, извадили су из колијевке и задавили испред куће.

Са њима је убијена и моја тетка, сестра мога оца Димитрија, Плана од оца Јефта Пауновића, удата за Ратка Живаљевћа. Убили су и Планиног сина који је имамо мјесец дана. Имена му се не сјећам.

Са мајчине стране, убијена је моја баба Станија, удата за Радована Вучетића. Поред моје мајке, убили још четворо Радованове и Станијине дјеце.

 

Запалили су кућу и ту су убијени:

Добрислав,

Наталија,

Жарко и

Саво.

Саво је рањен побјегао у кукуруз и ту је умро, а Наталију су живу бачили у ватру. Било је и прича да је сама скочила у ватру како би сачувала своју част.

 

У Вучетића је страдала

стрина моје мајке Лепа, удата за Милованом Вучетићем, са синовима

Властимиром и

Томиславом. Тома јадног су живога драли.

 

Истога дана, на Мурини је убијена друга Димитријева сестра Милка, моја тетка, удата у Нововиће са двоје дјеце.

 

Изјаву забиљежио: Љубиша (Томислав) Пауновић