Свједочење:

 
 
 
ВИТОМИР ЖИВАЉЕВИЋ

  У КУЋИ РАДОСАВА ЖИВАЉЕВИЋА

 

28. јула 1944. године, Пољка Живаљевић је од своје куће видјела пожаре и дим свуда около и када је чула вриску и кукњаву, узела је братанца Мирка, сина Јеле и Митра Живаљевић, дијете од шест година и пошла ка кући  Радосава Живаљевића, недалеко од њене куће. Рачунала је да тамо има више народа и да ће тамо бити сигурније.

Није прошло много времена када су се код куће Радосава Живаљевића, појавили зликовци, њих 5-6 зликоваца из 7. СС добровољачке двизије "Приц Еуген" и СС дивизије "Скендербег". Наредили су да се сва затечена чељад скину гола, што су ови морали и извршити. Тако наге су их утеривали у кућу, тукући их кундацима од пушака.

Код Пољке су видјели златни ланац и тражили да им га преда. Она је ланац скинула и бацила га пред њима, на земљу. Није хтјела да им га преда у руке. Изреволтиран њеним поступком, један зликовац ју је ухватио једном руком за плетеницу а другом руком у којој му је била пушка, ударао кундаком по грудима и тако је гурао у кућу. Пољка је дозивала стрине да јој помогну:

- "Не дајте  ме стрине, да сте ми мајке побогу од данас до вијека" 

Кренула је да јој помогне Милица, жена Мила Живаљевића, али се Пољка отргала из руку зликовца, па је кроз прозор искочила, са висине око 3 метра. При скоку је осут рафал из митраљеза и она је на земљу пала мрва - такорећи преполовљена. 

Мали Мирко, уплашен од зликоваца а и стида што мора да се скине го, држао је плетене панталонице и ридао од плача. Зликовци су га тукли по глави рукама и кундацима док није занемоћао од батина и тако крвавог га убацили у кућу.

На крају су убацили бомбу у кућу.  Бомбу је успио да ухвати Васо Жваљевић, син Мила и Милице Живаљевић, дијете од дванајест година, и баци је према вратима. Бомба је погодила шток од врата и експлодирала, након чега је неколико чељади погинуло а неколико рањено.

Експлозију и пометњу код зликоваца, искористили су Божо и Васо Живаљевић, дјеца од по 12 година и побјегла из куће низ поток до Величке ријеке.

Тог 28. јула 1944. године у кући Радосава Живаљевића,  било је седамнаесторо чељади од којих је осморо убијено:

 

1. Боса Брковић, од оца Новице и мајке Маре Брковић,

2. Василија Вака Живаљевић, од оца Мила и мајке Милице Живаљевић,

3. Дарка Живаљевић (Стешевић), рођена Лекић из Шекулара, жена Ника Живаљевића (Вукашина Стешевића)

4. Мирко Живаљевић (6), од оца Митра и мајке Јеле Живањевић,

5. Пољка Живаљевић,  од оца Радивоја и мајке Достане - Цуње рођене Бузић,

6. Рада Живаљевић, рођена Кнежевић, жена Радосава Живаљевића,

7. Станија Стешевић, од оца Вукашина и мајке Дарке Стешевић,

8. Стојанка Стешевић, од оца Вукашина и мајке Дарке Стешевић,