Одломак из књиге:
АНДРИЈЕВИЧКИ СРЕЗ
 
 
 
РАДОВАН ЛЕКИЋ

МИЛОСАВА ПАУНОВИЋ:

страна 516.

 

Одбомбе сам била рањена и ја, у груди. Кад је запаљена кућа, била сам унутра. нарошито су ми остале у сјећању Рада Живаљевић и мала Станојка, која се рањена грчила уз своју стрину. Непријатељски војници су упали унутра, одгурнули Станојки и удрили је кундаком, а у мене рањену пуцали. погођена сам у руку и пала на под. Када су војници изашли напоље, ја сам некао успјела да устанем и да се сакријем у једну кацу с књигама. Када је пламен почео да хвата кућу са сваке стране, изашла сам из каце, отшкринула врата, погледала около и, када сам видјела да су непријатељски војници пошли, прикупила са сву снагу, истршала напоље  и сакрила се у кукуруз. Послије подне нашла ме је једна жена и одвела кући.

Код куће сам нашла рањену мајку и сестру Љубицу, три старије сестре мртве, једну сестру од стрица, стрину, још двије жене из нашег села и рањену дјевојку Радушу Петровић. Тога дана убијен ми је и тата. И код наше куће поступили су фашистички крвници као код куће Живаљевића. Женама и дјевојкама наредили су да се свлаче. Оне које су се одупрле њиховом наређењу - стријељали су. Једну жену, која је била врло лијепа, батинама су натјеривали да се свлачи. Она је успјела да им се гола истргне из руку и да скоши кроз прозор. Пуцали су за њом и убили је у кукурузу.

Испред Пауновићеве куће налазило се у колијевци и једно дијете од 9 мјесеци. Фашистички злошинци нијесу пуцали у њега, већ су колијевку преврнули у траву, у увјерењу да ће се дијете тако угушити. Али, мало је то невјероватно, дијете је остало у животу и нашла га је  једна комшиница, која је била да гаси пожар.