АКЦИЈЕ НВО "КЛУБ ВЕЛИКА"

КОМПЈУТЕРИ ЂАЦИМА - ПРВАЦИМА 

05. октобар 2012. године  

   

 

ПОКЛОН ИЗ ИРСКЕ - ЂАЦИМА ШКОЛЕ У ВЕЛИЦИ

 

Mила Саливен Јокић

   

Посредством Клуба Величана, Радмила Мила Јокић Саливан, која дуго живи у Ирској, послала је први поклон за 14 ђака школе у Велици, завичају њеног ђеда Радомира Јокића. Тим симболичним чином је "озваничила" учлањење у Клуб Велика и најавила драгоцјену стручну подршку, а више од тога улила наду да ће њен примјер слиједити и остали бројни стручњаци и други предузимљиви људи родом или поријеклом из овог подчакорског села

Мотив да Завичају помогну нарочито појачава то што се људи у Велици и малим задовоље. Требало је, на примјер, видјети одушевљење дјеце када су им, ономад, учитељи Вучеља Томовић и Виолета Луковић уручили школски прибор, који им је послала Мила Јокић. Више од лијепог дара, обрадовало их је што је са толике даљине стигао од њихове успјешне земљакиње.

Просто су углас замолили да „тети Мили“ пренесемо њихову дјетиње искрену захвалност и поздраве, а учитељи су посебно дирнути чињеницом да се пословна жена из далеке Ирске сјетила школараца у селу својих предака, у које никад није била.

- Та пажња нема цијене. Вреднија је од било каквог поклона. Овој дјеци из сиромашних породица је, иначе, драгоцјена и једна свеска или оловка. Захвална су и на најситнијем поклону - каже учитељ Томовић, напомињући да је школа добила и скупоцјеније дарове, попут компјутера и два телевизора, које су уручили Миличко Живаљевић, Рашо Гојковић и Жељко Стешевић,

  
 

Томовић није желио да прича о томе како недостају учила и савремена наставна средства (постоје, такорећи, само табла и рачунаљка), али је показао учионицу у којој је, прије двије недјеље, пао плафон. Срећом, у њој није било дјеце. Већ дуже се не користи, него се настава изводи у друге двије учионице, које су реновиране. Он, такође, каже да је из Министарства просвјете најављено да ће предузети мјере за санацију руиниране учионице

 

 

ВЕЛИЧАНКА У ДАБЛИНУ

Мила Јокић је стручњак за јавни менаџмент и бизнис консултант у Даблину, са скоро дводеценијским интернационалним искуством на великим јавним инфраструкурним пројектима и стратегијама у транспорту, енергији, отпаду, води и у СМЕ сектору. Успјешно ради за бројне органе у јавном сектору Ирске, као и за Европску банку за обнову и развој, Свјетску Банку и Европску комисију, а недавно је имала презентацију на семинару у Привредној комори Црне Горе.
Одрасла је, иначе, у Скопљу, гдје је рођен и њен отац Душан, сада пензионисани возач. Кад је Душан имао пет година, умро му је (1956) отац Радомир Јовица Јокић, који је рођен у Велици, а службовао у Македонији.

 

Mила Јокић Саливан са супругом кевином и кћеркицом у Даблину

- Одмалена сам се дичила презименом Јокић и поносила мојим дједом, који је као велики ратник допринио антифашистичкој борби у другом свјетском рату, а отац је мени и сестри близанкињи стално причао о нашим црногорским коријенима и прелијепој Велици. Отуда сам, како ми прича мајка Илинка, као врло мала говорила „Моје име је Радмила. Ја сам Црногорка“. Тај понос ме тјерао да се много трудим и борим у животу, како бих наставила и традицију породице. При томе, никад нијесам мјерила успјех новцем, већ марљивим радом, знањем и постигнућима. Током распада Југославије радила сам као стјуардеса и завршила економију на Универзитету у Скопљу. У то доба молила сам се Богу за мир у мојој земљи. Неколико пута сам пуне торбе љекова, обуће и одјеће преко Љубљане слала људима у Босни... Истовремено, уштеђени новац сам искористила да завршим мастер студије на Универзитету у Лондону, а захваљујући стипендији њемачке Владе стекла сам још једну мастер диплому из области пословања. Отишла сам из Македоније у Ирску и убрзо се запослила. Скоро десет година радила сам у ирској Влади на пројектима изградње инфраструктуре, а сада имам своју фирму у истој бранши. Радим како и Ирској тако и свуда по свијету. Жеља ми је да проширим посао по свијету, нарочито у мојој земљи, јер знам да народ заслужује много више и да су многи врло способни велике ствари да ураде - прича Мила јокић, која је, како вели, удата за дивног Ирца, инжењера Кевина Саливана, који је саградио многе путеве и мостове по Ирској, а живот им уљепшава прелијепа двоипогодишња кћеркица.

Г. Кнежевић