Стављање Тојине пећине у туристичку понуду села Велика и Црне Горе

 

Недостатак смјештајних капацитета је пресудни фактор за развој већине туристичких садржаја на простору Велике. Туристичка понуда би тренутно морала да се базира на једнодневним активностима. Значи, потребан је садржај који ће привући туристе у једнодневне посете, а по коме ће Велика постати препознатљива.

То је био један од главних разлога када смо се одлучили да предлог активности Клуба буде уређење Тојиних пећина. Наравно, у даљем тексту предлога изнијећемо и друге разлоге због којих сматрамо да ће Тојина пећина уређењем и стављањем у функцију туризма постати туристичка атракција, а Велику сврстати на туристичку мапу Црне Горе као препознатљиву дестинацију.

Географски положај и карактеристике пећине: Налази се на 1.780 м.н.в. и једна је од пећина на највишем надморској висини у Европи. Улаз у пећину је на стрмој литици, тако да су положај пећине и њено окружење веома атрактивни за будуће посјетиоце. До сада је испитано 440 метара и утврђено да пећина поседује пећински накит изузетне љепоте, дворане, језерца и да је могуће пећину уредити за туристичке посете. До пећине може да се стигне из више праваца: од куће Петровића удаљена је 1,3 км правом линијом, а 3,7 км од Чакора преко Ваганице. Од инфраструктуре постоје само пешачке стазе и колски путеви, који су од куће Петровића и са Чакора изграђени за потребе шумског газдинства Плав. Пут преко планинског превоја Чакор је скоро асфалтиран и за сада је у добром стању.

Сматрамо да је до сада испитаних 440 м пећинских тунела, положај пећине и прилазни путеви који сада постоје, довољан основ да кренемо у реализацију овог пројекта. Више о пећини, њеном туристичком потенцијалу, могућности њене валоризације речено је у научним радовима проф. др Мирка Брковића и мр Предрага Брковића, проф. др Марка Кнежевића, новинским чланцима Гојка Кнежевића, као иу извештају спелеога из Никшића који су 2010. године обишли и истражили пећину. Под уређењем пећине подразумевамо осветљење већ испитаних дјелова пећине, њихово уређење за обилазак, изградњу и уређење прилазних стаза, улаза у пећину и остало. Једноставно, оспособљавање пећине за туристички обилазак.

Дакле, уређена пећина на овим просторима и на таквој локацији довољан је садржај и мотив за долазак туриста. Тако би Велика постала незаобилазна туристичка атракција у Црној Гори.

Због географског положаја и пејзажа који је окружују, пећину је врло лако могуће повезати са садржајима за чију реализацију нијесу потребна велика материјална средства, а који би заједно чинили понуду која би привукли туристе у Велику као препознатљиву туристичку дестинацију. Ово су само неки од тих садржаја:

• организоване шетње по уређеним означеним стазама

• школа јахања

• планински бициклизам

• планинарење и алпинизам

Такође, уређење пећине може бити само једна од фаза будућих туристичких пројеката Велике, којима би повезали читав низ садржаја и који би заједно чинили, заиста, јединствену туристичку понуду на овим просторима . Ово су неке од идеја :

• Уређење Чакорског превоја и изградња садржаја на њему (Визиторски центар, уређење постојећих споменика, жичаре и скијашки терени на Чакору)

• Изградња жичаре - гондоле од пута (куће Петровића) до Мокре, којим би се повезивала пећина и предјели Мокре и Ваганице у љетњем периоду и скијашке терене на простору Мокре и Ваганице у зимском. (Пројекти жичара су посебно стимулисани од стране Европске уније.)

Повезивање морског и планинског туризма је један од основних циљева развоја туризма у Црној Гори. Једнодневне туре у које би био уврштен обилазак пећине и још неког садржаја који би се нашао у туристичкој понуди Велике, савршено се уклапају у планове Црне Горе за развој туризма. Наш задатак и циљ би био анимирање туриста који желе да одмор на плажи обогате једнодневном посетом планинских крајева, као дијелом свог доживљаја на годишњем одмору. Такође, у плану и програму ђачких екскурзија у Црној Гори налази се обилазак Плава и Гусиња, сматрамо да је реално да са овим садржајем и Велика буде уврштена у тај програм. Дакле, наша циљна група, за сада, су:

• туристи који пролазе путем Пећ - Чакор - Мурина (овај пут за сада није у функцији, а њиме је дневно пролазило око 2.000 - 3.000 аутомобила у време СФРЈ и прије изградње магистрале преко Куле и Рожаја, од када је овај правац преко Чакора потпуно запостављен).

• туристи који су на одмору у Беранама, Андијевици, Плаву, Гусињу и осталим мјестима у близини Велике.

• туристи који су на одмору у Приморју и другим туристичким центрима Црне Горе (за њих је услов завршетак поменутих путева)

• ђачке екскурзије, студијска путовања, научне експедиције и сл.

• планинари, алпинисти, бициклисти (за које би се већ могла обезбиједити нека врста смештаја у самој Велици, јер не спадају у превише захтијевне госте)

• спелеолози

• биолози

Такође, значајан фактор јесте велики напредак у информационој технологији, посебно интернета који утиче на велику доступност информација. Захваљујући новој технологији врло лако се можемо постати дио националне туристичке информационе мреже и дио туристичке понуде Црне Горе. Тиме се смањује улога туристичких агенција, а нама пружа могућност да се за нашу туристичку понуду путем интернет презентација и е-маркетинга сазна у цијелом свијету.

Добро осмишљеном маркетиншком презентацијом, која би пратила реализцију од првог корака много би се постигло на промовисању Велике као туристичке дестинације и ван граница Црне Горе, а то нам је у овој фази цјелокупног пројекта Велика и најпотребније. То би у почетку и био највећи ефекат наше идеје да Велика трајно буде уцртана на туристичку мапу Црне Горе као препознатљива дестинација. Пећина је садржај који уз мала улагања у будуће одржавање може да траје дуго и да служи и наредним генерацијама, које могу да је користе у складу са временом и потребама.

Овај пројекат неће имати никаквог негативног утицаја на животну средину, а наша је обавеза да изаберемо идејно решење уређења које ће се најбоље уклопити у окружење и најмање нарушити постојећу природну равнотежу, а са којим ће истовремено најбоље бити истакнуте природне љепоте које окружују пећину. Ово се највише односи на идејно решење прилазних стаза пећини. Битно је, такође, да решење садржи у себи елементе очувања животне средине, на пример, коришћењем алтернативних извора енергије за осветљење и сл, који су посебно стимулисани од стране ЕУ и других међународних организација.

Овај пројекат не би требало да изискује велика материјална средства, а свакако да ће његов допринос афирмацији Велике бити много већи од уложеног новца. Врло је битно да се план апсолутно уклапа у развојне планове Црне Горе о еко туризму, као и о одрживом развоју туризма, тако да је реално очекивати укључивање државе у пројекат, ако не од почетка, онда свакако у некој од каснијих фаза. Што се тиче финансирање, овакви пројекти покренути од стране локалне заједнице, који служе развоју и у исто вријеме очувању животне средине, посебно су вредновани од стране ЕУ и многих међународних организација и као такав сигурно ће моци да конкурише за добијање средстава развојних програма, ЕУ и других међународних организација.

AKTИВНОСТИ НА РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА (ПЕРИОД 2013-2014)

• Заштита улаза пећине решеткама и онемогућавање даљег уништавања пећинских украса (већ су предузете мјере за спровођење ове активности).

• Контакт са спелеошким друштвима на територији Црне Горе, као и у иностранству ради њихово ангажовање на даљем детаљном истраживању Тојине пећине и осталих спелеолошких објеката.

(У организацији Клуба Велика, у августу 2013. године у Велици је организована међународна спелеошка експедиција на истраживању до сада неиспитаних дјелова Тојине пећине као и истраживање и тачно лоцирање осталих спелеолошких објеката на простору Велике, Мокре и Чакора, у којој су учествовали спелеолози из: Лиона (Француска), Београда (Србија), Никшића (Црна Гора) и Ронилачки Клуб Биг Блу из Београда (Србија).

• Контакт са државним органима и прибављање дозвола за истраживање или спровођење неопходних радњи да би истраживање било релевантно и у складу са прописима.

• Након спроведених детаљних истраживања, консултовати стручњаке из ове области о могућностима за реализацију пројекта, наравно на основу података из истраживања и њиховом мишљењу о даљим корацима у реализацији пројекта. Уколико дају позитивно мишљење о изводљивости пројекта приступити реализацији.

KTИВНОСТИ КЛУБА НА РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА (ПЕРИОД 2015-2017)

• Прикупљање дозвола, и свих других пратећих докумената који су потребни за реализацију пројекта. Ово у име Клуба ради правни тим, који ће бити формиран као посебан ресор.

• Задатак Управног одбора је да одреди вођу пројекта (стручно лице) и кординатора пројекта. Њихов задатак је израда детаљног идејног пројекта за уређење Тојине пећине.

• У овој фази је могуће ангажовање већег броја стручних људи са ових простора, који би дали допринос тако што би радили на тимској изради пројекта.

• Такође, у овој фази треба да остваримо и контакте са државним органима, као и међународним организацијама и покушамо да добијемо средства за реализацију идејног пројекта.

• Од почетка пројекат мора да буде заступљен у свим медијима, то ће бити задатак маркетиншког тима Клуба.

• Након израде идејног пројекта, представити пројекат члановима Управног одбора, који ће на основу званичне процене о потребним материјалним средствима одлучити о начину финансирања пројекта (конкурисање код државних и међународних фондова, налажење стратешког партнера, акционарско удруживање и сл.)

Сви ови садржаји били би саставни дио љетње туристичке понуде Велике. Свесни смо да у љетњем периоду за развој било каквог вида туризма можемо рачунати на 60-70 сунчаних дана и то у периоду април - октобар. То је прилично лимитирајући фактор и, свакако, да су знатно повољније могућности за развој зимског туризма, прије свега, због климе. Међутим, за развој зимског туризма неопходна су и далеко већа средства, што је дугорочан процес. Такође, сматрамо да је у овој иницијалној фази развоја туризма најважније створити трајне садржаје, покренути ствари и од Велике полако и стрпљиво правити препознатљиву туристичку дестинацију .

Туризам одавно није класична понуда "једи - спавај" и зато морамо бити иницијатори нове врсте туристичке понуде на овим просторима. Постоји могућност отварања читавог новог свијета, занимљивих кратких путовања у "туристичком кругу" од око 50 километара. Овај пут одвијао би се различитм превозним средствима и обухватао би обилазак Плавског језера, Гусиња, Виситора, Брезојевичке цркве, Ђурђевих ступова у Беранама, а у будућности, кроз атрактивне предјеле Руговске клисуре и обилазак Пећке патријаршије и Високих Дечана. За све ово Велика има више него повољан стратешки положај, који отварањем нових и уређењем постојећих магистралних путева све више добија на значају. Наравно да је решавање свих спорних пограничних питања и појачана економска сарадња међу државама услов за било какав привредни развој цијелог овог подручја, па самим тим и за остварење наших идеја. Вјерујемо да ће у процесу придруживања Црне Горе ЕУ, сва ова питања бити решена.

  

 

| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |