СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА                ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО НИКШИЋКА

   
СРПСКА  ПРАВОСЛАВНА  ПАРОХИЈА  ГОРЊЕПОЛИМСКА  И  ГУСИЊСКА

ПОУКЕ              

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Епископ Охридски Николај

ПРВА НЕДЕЉА

Сине мој, дај ми срце своје! Говори Госиод.

(Приче 23, 26)

1. О Богу мисли пре свега, јер и Бог мисли о теби пре свега. Као што чобанин мисли о једној изгубљеној овци више него о целом осталом стаду, тако и Бог твој мисли о теби, који се губиш у греху, више него о свима анђелима на небу.

2. Мислити о Богу не значи испитивати биће Божје, него испитивати и дознавати шта Бог тражи од човека.

3. Ко купује орахе, не цени по љусци него по језгри. Тако исто и онај ко купује јаја. И безброј других ствари у свету људи цене по невидљивом а не по видљивом. И Бог твој цени тебе по срцу. Кроз телесну љуску он гледа у твоју срж, у срце твоје, и тражи ти срце. Сине мој, дај ми срце твоје!

4. У срце је Творац положио основ живота. У срцу се живот замеће, почиње, разраста, и носи до гроба и преко гроба. Шта вреди човеку за кога сви кажу: паметан је али без срца! Бог неће од њега тражити памет него срце. Јер је речено: и лудост Божја мудрија је од људи (I Кор. 1, 25).

5. Или шта користи човеку за кога кажу: богат је али без срца! Хоће ли понети своје богатство у онај свет на дар Ономе чија су богатства све небо и сва земља, и сунце и звезде и сва царства знана и незнана!

6. Или шта помаже човеку телесна снага и лепота? Не сусрећемо ли ми сваки дан оне који су у младости били снажни и лепи како се сад погурени и сасушени поштапају или држе за руку вође? Телесна снага и лепота многима је кобно послужила трулењу срца пре струлења коже и костију.

7. Благо онима који се од младости не заљубише ни у какву смртну и пролазну лепоту него у Творца свога, чија снага не малаксава и чија се лепота не мења! На њихову љубав одговориће Бог љубављу стоструком, и срце њихово приљубиће он к срцу Своме.

8. Пост значи слабљење везе срца са све­том и јачање везе срца с Богом. Запамти то, и мисли о томе у првој недељи Часног поста.

9. Јачање везе с Богом ствара весеље у срцу. Зато се у црквеним књигама чита на почетку поста: "Ево наста весело време поста!"

10. Сети се имена оних духовних великана који су постом ослабили своје везе са светом а ојачали своје везе са живим Богом, као што су: св. Антоније, Павле, Јефтимије, Марко, Амон, Сисоје, Анувије, Аксентије, Аврамије, Висарион, Виталије, Герасим, Кириак, Зосим, Харитон, Јефрем, Арсеније, Карион, Захарије, Сава Освећени, Симеон и Алимпије столпници, Онуфрије, Пахомије, Петар и Анастасије Атонски, и други.

11. Сети се и босоногих девојака и жена, чија срца беху испуњена љубављу ка Христу, као што су: св. Текла, Ксенија, Ев­праксија, Анастасија, Матрона, Сара, Марија Египћанка, Пелагија, Таиса, Теодула, Василиса, и друге.

12. Ако су ти они далеко били по месту или времену, а ти се сети оних славних имена из свога рода и народа, као што су: св. Петка Српска, св. Сава српска слава, Јанићије Девички, Петар Коришки, Василије Острошки, Прохор, Гаврил, Јоаким, Јован Рилски, Наум Охридски, Нектарије Битољски, и многи многи други, који потом осветише своја тела а молитвом осветише земљу у којој ти живиш.

13. Сви су они један глас чули: сине мој, дај ми срце своје! Томе се гласу одазвали, и срце своје предали потпуно у својину Богу и Творцу својему.

ДРУГА НЕДЕЉА

Сврх свега што се чува чувај срце своје, Јер из њега излази живот.

(Лриче 4, 23)

1. Домаћин чува посејану њиву од тица; и чува свој воћњак од гусеница; и чува своје стадо од зверова. Но ништа тако домаћин не чува као свој дом од разбојника, од пожара, од поплаве, од грома, и од сваке нечистоте. Што је дом у домазлуку, то је срце у човеку. Зато је речено: Сврх свега што се чува чувај срце своје.

2. Из срца извире крв, а у крви је душа. Каква је душа у срцу, таква је у целом човеку. Ако је вода на извору слана, она је слана и у потоку; ако ли је слатка на извору, слатка је и у потоку. Што на извору, то и на увору.

3. Ако змија уједе за прст, отров њен не би шкодио, кад га крв не би пренела у срце. Кад лекар убризга лек у прст, лек не би помогао, кад га крв не би пренела у срце. На срце пада и отров и лек. Све што трује живот и што лечи живот, мора допрети до срца и проћи кроз срце.

4. Тамо где је средиште телесног крвотока, тамо је средиште и духовног крвотока. Месано срце орган је духовног срца. И ако је ово стварност, ипак је та стварност велика тајна.

5. Заиста је то недокучива тајна за наш разум, пошто је разум мањи од срца, и срце обухвата разум а не разум срце. Део не разуме целину, нити оно што је ниже разуме оно што је више. Бог је тако хтео и тако устројио. Благо оном ко мање испитује тајне бића Божјег а више слуша заповести Божје и више осећа љубав Божију у срцу своме!

б. Душа је обучена у порфиру крви; па кад је одећа тако осетљива, како ли тек оно што одећом оденуто? Као што једна трун може заразити и покварити крв, тако једна реч, један поглед, једна помисао може заразити и покварити душу.

7. Послушај због тога човека лекара кад те учи: чувај крв своју! Али много више послушај Бога лекара кад ти наређује: сврх свега шисо се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. Чувај срце у срцу, срж у љусци, пламен у крви, живот у телесној копрени. Изнад свега што се чува чувај срце своје, сине мој, говори Господ.

8. Кад змија угризе руку, рука се завезује и стеже, да отрована крв у руци не би отишла у срце и заразила извор крви. Кад злу реч чујеш, стегни слух свој, да отров од зле речи не би сишао у срце твоје и заразио извор живота твога, сине мој.

9. Кад богатство иритиче, не ирилеиљуј срце своје за њ, говори Премудрост у Књизи Живота. Огради срце своје од богатства свога високом оградом до небеса, да се срце твоје, неупрљано и чисто, сачува за Онога који га иште говорећи: Сине мој, дај ми срце твоје.

10. Речено је још у Књизи Живота: Срце царево у руци је Божијој. Ако царујеш над страстима, онда си прави цар. Тада је срце твоје у руци Божјој. А та рука непогрешно

управља срцем твојим и узноси га у царство вечне светлости и вечног живота.

11. Ако си у првој недељи Часног поста утврдио себи сазнање, да срце твоје припада Богу и Оцу твоме и решио се одлучно да га Њему дадеш, то у овој другој недељи Часног поста научи се бранити срце своје. Научи се храброј борби за непорочност и чистоту срца свога, да би га смео понудити као уздарје Ономе који ти га је даровао.

12. Осветли срце своје вером, укрепи га надом, загреј га љубављу, окади га молит­вом, опери га сузама, нахрани га крвљу Христовом, и држи га уздигнуто к небу као запаљено кандило. Само тако моћићеш мир­но сачекати прелаз из овог земаљског света у свет небесни, без грешничког трзања и гриже савести. Због тога ове друге недеље Часног поста понављај често савет Очев: Сврх свеzа што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живош.

ТРЕЋА НЕДЕЉА

Срце твоје нека не завиди гријешницима, Него пре буди у страху Господњем вазда.

(Приче 23, 17)

1. Ти си крштен човек, то јест опран од првобитне нечистоте и отребљен од пра­старог корова. Првобитна нечистота и пра­стари коров настали су од првобитног и прастарог грека прародитељског. Да ли ти цениш неизмерну милост и превелики дар што ти је дарован крштењем?

2. Од прљавог обора крштење је створило у теби храм. Какву завист можеш, дакле, имати у срцу према онима који обраћају божански храм поново у прљави обор? Срце твоје нека не завиди грјешницима.

3. Или ако се неком почисти дом, осветли, окади и украси, а он место да одржава дом свој у таквом поретку узме лопату па почне убацивати у почишћени дом сваку нечистоту кроз врата и прозоре - хоћеш ли таквом завидети или ћеш га жалити?

4. Нико мање него Господ Бог почистио је крштењем дом сваког крштеног човека. Нека те страх обузме при тој помисли, страх од Бога, који се јавио у телу да би очистио, осветио, просветио и спасао људе.

5. Као што сузе теку од велике жалости али и од велике радости, тако страх обузима човека од великог злочина али и од велике жртве. Бог се јави у Христу као слуга да почисти дом твој, да од обора направи храм у срцу твом. Зар те не обузима страх од толиког понижења Цара над царевима? И зар те не обузима жалост кад видиш крштеног човека како греши? Ваистину тешко да има шта луђе од зависти према грешнику! Луда је завист према праведнику, веома луда, али завист према грешнику је нешто најлуђе.

6. Шта је то грешник? То је несвесни самоубица. То је човек који као и сваки човек жели себи живот, међутим непре­стано уноси у себе смрт. Или: то је човек који жели себи здравље, а стално узима отров. Хоћеш ли таквом завидети?

7. Ако завидиш грешнику који јури за пролазним сенкама овога света, драг си му у безумљу. Он је безуман што хвата оно што не може одржати, а ти опет што завишћу трујеш срце своје. Ако ли га жалиш и исправљаш, чиниш добро и себи и њему; своје срце снажиш и његово лечиш.

8. По некој легенди живела два богата чо­века у суседству. Један је патио од сребро­љубља а други од зависти према првоме. Обојица умру у исти дан. Њихови пријатељи посвађају се око тога, који је од њих двојице био бољи човек. Па се реше да окончају свађу тиме што ће распорити оба тела, извадити срца њихова, па по срцима оценити. Кад распоре среброљубца нађу камен место срца; а кад распоре завидљивца, нађу змију место срца. Скочи змија и подвуче се под онај камен. О брате мој, срце твоје нека не завиди грјешницима! Јер је завист змија која се твојим срцем храни.

9. Ове треће недеље Часног поста распро­страни срце своје, да из њега изађе свака завист. Знаш, како премудри Павле говори Коринћанима: уста наша ошворише се к вама и срце наше распространи се (II Кор. 6, 11). Где је завист, уста се стежу и неће да говоре ближњему, и срце се стеже и грчи и смањује.

10. Замисли, колико би хиљада злочина било мање у твојој отаџбини, кад би нестало зависти човека према човеку? И колико мање свађи, и суђења, и сплеткарења? И колико мање буна, и ратова, и проливања крви, и рушења у свету - кад само не би било зависти!

11. Пази да се не обманеш. Завист не иде под својим правим именом. Ниједан порок и ниједна страст не иде под својим правим именом. Блуд иде под именом љубави, среброљубље под именом самоодржања, коцкање под именом забаве, пијанство и лумповање под именом дружељубља, а завист под именом правде и равноправ­ности. И у самом теби завист се претставља као бунт против неправде и неравно­правности. О сине мој, пази да се не обманеш. Сваки злотвор куцајући на врата виче: ја сам твој добротвор и пријатељ! Чувај се, да те не превари глас његов, и не отварај врата својих.

12. Нека ти је срећна ова трећа недеља Час­ног поста. Нека ти благи Бог помогне, да се срце твоје потпуно испразни од зависти. Да излечен од злобе, и незлобан као јагње, приступиш ове недеље и поклониш се Часноме Крсту, на коме се за тебе распе Јагње Божје.

ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Из срца излазе зле мисли, убисшва, ирељубе, блуд, крађе лажна сведочансшва, хуле на Бога. И ово је што погани човјека.

(Маш.15,19)

1. Ове речи говори Господ твој, сине мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била претворена у извор не живота но смрти и сваке трулежи.

2. Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући, који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувишка срца (Мат. 12, 34). Наш језик је, дакле, гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу такав гад и на језику. Оно што је у срцу, прелива се и излива на уста.

3. Дубоко је срце човечије, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко срце човечје! У срце човечје може све стати а оно једино у тебе, Боже наш. И чистота анђелска и нечистота паклена може наћи стана у срцу човечјем. Барометар срца човечјег носи своје бројке од дна пакла до врха небеса.

4. Зато ти је речено: Сврх свега шшо се чува чувај срце своје, јер из њега извире живош. Извире живот, ако га чуваш; изви­раће сав онај набројани гад, ако га не очуваш.

5. И ово и оно. Пази, дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и духом. Син Божји спустио се и окупао те, као мајка прљаво чедо своје. Он је очистио срце твоје и учинио га извором живота. Шта ти радиш? Зар ниси безуман кад грешиш? Зар грехом обраћаш извор живота у извор смрти?

6. О Свеприсутни Боже наш, колико је боље човеку да преда срце своје у руке Твоје него да сам рукује њиме! Ваистину, срце је опасна ствар за руковање смртном руком! То си Ти од увек знао. Па кад си даровао човеку срце, то бескрајно тајанствено чудо, Ти си му одмах родитељски посаветовао: сине мој, дај ми срце своје! То јест: дај ми као уздарје Мој дар, да га не изгубиш.

7. Говоре много о слободи воље код чо­века. Има људи доброслободних и злосло­бодних. Доброслободан је онај ко своју слободу слободно уступи Слободнијем, Нај­слободнијем, да би је Он добро употребио. Злослободан је онај ко хоће сам да рукује својом слободом па је несвесно уступи Тиранину, Најнеслободнијем.

8. Зар ниси видео дете коме мајка да нож да сече хлеб, па дете држи нож а мајка држи руку детињу. Тако у ствари мајка управља ножем и ако дете мисли друкчије. Ако дете одгурне руку мајчину, оно ће посећи не хлеб него себе. Није ли то прича о доброслободним излослободним?

9. О доброслободни, употреби дату ти сло­боду на то да предаш срце своје Господу на руковање. Твоје ће остати, и ти ћеш га носити у себи, а Он ће руковати њиме.

10. Ове четири недеље Часнога поста сећај се страшних али тачних речи Спаситеља твога о срцу којим не рукује Бог, и шта све из таквог срца излази. Сећај се, и сећајући ужасавај се.

11. Па се предај сав Богу и реци му у молит­ви: Оче, у Твоје руке предајем срце. Чини од срца мог што знаш, да би из њега излазиле добре мисли, и живот, и верност брачна, и света љубав, и поштовање туђег имања, и истинито сведочанство, и слава и похвала имену Твоме светоме. Амин. 

ПЕТА НЕДЕЉА

Посла Бог духа сина својега у срца ваша, Који вапије: Авва, Оче!

(Галат. 4,6)

1. Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да би се сетили бољега сродства свога. Да би се сетили, да нисмо само сродници земље него и небеса, и то најпре небеса. Да би се сетили да смо племићког порекла, и да је Отац наш сам Цар небеса и земље.

2. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке Цркве Православне? Несумњиво зато, да би своју мисаону снагу скренули са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је главно и што је основно. Да би се сетили свога порекла и свога правога пута и своје праве вечне отаџбине.

3. Знаш ли, дете моје, зашто нам је мајка Црква Православна наредила пост? Свака­ко зато да би се сетили, да и ако смо од земље створени није нас земља створила, јер је и њу неко морао створити. Да би се сетили неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да би умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од смртног, и непролазно од пролазног, и путника од кола путникових.

4. Главно и основно човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви је душа, у души је дух. Месано срце и крв су од земље и к земљи теже; душа и дух су од небеса, зато к небесима теже. Отуда се и може говорити о срцу у срцу, то јест о срцу духовном у срцу месаном. Јер да није тако, како би Свезнајући могао рећи: из срца излазе зле помисли, лаж и хула? Како би то могло изаћи из меса и крви? Гле, то само може изаћи из душе и духа.

5. У души је дух, и дух покреће душу. Какав дух, онаква и душа. Ако је дух ропски, и душа је ропска. Ако ли је дух божански. Сва душа је божанска. Ако душа твоја прими од Оца Христовог онај исти дух који је био у Христу, онда тај дух чини и тебе сином Божјим. И тај дух у духовном срцу твоме, у сржи душе твоје, вапије к Богу: Авва, што ће рећи - Оче!

6. Но има и духова не од Бога који покрећу душу против Бога. Научи се разликовати духове. Моли се Богу непрестано, да ти дарује Свога Светог Духа, то јест Онога истога који је био у Сину Божјем Исусу Христу, и који је сишао на апостоле у дан Педесетнице, и који је био покретач душа свих светих и праведних људи до данас.

7. Уз ову пету недељу Часног поста ти ћеш понудити Богу срце своје. И кад се душа твоја успокоји, Бог ће ти послати Духа Светога да прими срце твоје. Да се усели у срце твоје и да га узме и заузме.

8. По чему ћеш осетити, да је прави Дух Божји дошао у срце твоје? То је лако и просто, кажу свеци дуконосци. По радости и утеси која ће се разлити по целом бићу твом. По миру и тишини у срцу своме. По сили и снази и светлости у теби. А нарочито по томе што нећеш моћи друкчије говорити Богу него: Оче!

9. Због тога ћеш благосиљати ову недељу Часног поста, и благосиљаћеш оне свеце Божје, који установише пост. И бићеш благодаран мајци Цркви Православној што те је научила посту. Јер ћеш увидети добит од поста, и пост ће бити оправдан пред разумом твојим.

Богу нек је слава и хвала на век века. Амин.

ШЕСТА НЕДЕЉА

Блажени чисши срцем, јер ће Бога видјети.

(Мат. 5, 8)

1. Чисто око гледа свет и све што је у свету; а утруњено око не може да гледа ни да види. Тако је и са срцем човечјим. Бог је обдарио срце човечје нарочитом видови­тошћу. Кад је срце покривено труњем греха, оно постаје слепо и не види ништа. Кад се срце потпуно очисти, оно види невидљиви свет у видљивом свету, и види невидљиви свет сам по себи, и види Онога који је Срце невидљивога света, види Бога.

2. Моли Бога да ти очисти срце, и видећеш неслућена чудеса у овоме физичком свету, које си до сад гледао само очима без срца,

3. Срце чисшо саздај у мени, Боже! Тако се молио пророк и песник Давид. И ти се тако моли. Понављај и понављај ту молитву, и Бог ће ти дати чисто и видовито срце, те ћеш видети смисао у сваком догађају и збивању, и познаваћеш символични значај сваке створене ствари у свету.

4. Чиме се може и чиме Бог може очистити срце човечје? Само Духом. И ако будеш умилостивио Бога да ти сазда чисто срце у теби, Он ће то учинити помоћу Духа својега Сина Исуса Христа, то јест помоћу Свога Светога Духа, који је један, недељив, непроменљив, насупрот сваком другом духу што представља мноштво, дељивост и променљивост.

5. Због тога је наша мудра мајка, Црква Православна, прописала да се од Полуноћ­нице до Повечерја, сваки даи и на сваком богослужењу и молебну, чита она силна молитва: Царе Небесни, Утешитељу, Душе истинити, који си свуда и све испуњаваш, Скровиште добара и Животодатељу, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке скверни, и спаси, Благи, Душе наше!

6. Јеси ли био на гумну кад вејач веје жито своје? Кад је оморина и затишје, он стоји и чека да дуне ветар. Јер не може без ветра да одвоји плеву од пшенице. А кад ветар. дуне, он је пун радости. Јер ветар му је најбржи чистач. За тили час ветар однесе плеву а остави чисту пшеницу на гумну.

7. Сам Господ наш Исус, Спаситељ наш и Васкрситељ наш, рекао је за Божји дух да је слободан: дух дише гдје xoћe (Јов. 3, 8). Ваистину, и где хоће и кад хоће. Зато је и заповедио апостолима Својим о Вазнесењу на небо, да чекају у Јерусалиму, где ће примити силу кад сиђе, вели, Дух Свети на вас (Дела апост. 1, 8).

8. У овој шестој недељи Часног поста, када ћеш чути јеванђеље о васкресењу Лазара из мртвих, сабери и управи мисли своје на чисто срце које Бога види. И пробај чистоту срца свога на овоме чуду васкрсења четвородневног мртваца. Нечисто срце неће на овоме догајају видети Бога нити чудо Божје, него ће срицати своју клапњаву о. хипнотизму, сугестији и другим врачаријама, које су стекле своје научне рубрике. И ти, ако не будеш овде видео Бога (у лицу Христа Васкрситеља) и чудо Божје у васкрсењу Лазара, значи имаш још нечисто срце.

9. Но ни у ком случају не очајавај. Ако са­мо искрено желиш чисто срце - Бог је Даро­датељ свих добара - даће ти га. Не сумњај - даће ти Бог чисто срце, и твојој радости неће бити мере ни краја.

10. Тада ће се догодити у теби оно унутарње предивно чудо Божје које апостол описује код првих и правих хришћана овако: Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашим на свјетлост иознања славе Божије у лицу Исуса Христа, (II Кор. 4, б). И радоваћеш се, и твојој радости неће бити ни мере ни краја. Јер она светлост божанског духа у срцу твоме осветлиће све у теби и око тебе; осветлиће блештећи чак и смрт и гроб, те нити ћеш видети смрти ни гроба него само живога Бога, Оца свога, и живот вечни, бескрајни, победоносни,свесилни.

СЕДМА НЕДЕЉА

Љуби Господа Боiа својега свим срцем својим.

(Мат. 22, 37)

1. Ове недеље следуј страдалном Господу Христу у стопу, и буди стално на Његовој страни насупрот судијама и мучитељима Његовим. И љуби Га свим срцем својим.

2. Духовно се пренеси у оне дане и догађаје, и љуби Му скуте и рукаве, и не удаљуј срца свога од Њега. Кад чујеш; да гонитељи Његови шапну: крив је, ти им викни у уши: прав је! Љуби Љубитеља свога свим срцем својим!

3. Кад Га Јевреји шамарају ти пружи руку своју у одбрану и прими шамар место Њега. Кад Га пљују, ти реци: Упљувци, шта ћете бацити један другом у лице ако на Њему истрошите све пљувачке своје, сву садржину своју?

4. Кад Пилат пита ћутљивог Господа: шта је истина, ти исповеди и реци: ево Он је жива ваплоћена Божја истина. Кад Га војници римски шибају, ти стој уз Њега и реци зверовима: синови вучице, вечити смртоносци, немојте шибати Јагње Божје Живоносно, које нуди живот вашем царству смрти.

5. Иди за Њим улицом Бола, и придржавај Крст Његов, заједно са Симоном Кири­нејцем; и заједно са блаженом Вероником бриши лице Његово од прашине и крви; и заједно са мироносицама плачи и принеси му чашу хладне воде засушеним устима, и расхлади му врело чело. Предај Му цело срце своје и љуби Га свим срцем својим у часовима понижења Његовог.

6. Кад чујеш звек чекића на пречистим ру­кама Његовим, ти викни јаох! Кад укивају ексере у пречисте ноге Његове, ти опет јаукни, као да се гвожђе укива у твоје тело. 7. Поклони се пресветој Матери Његовој и пољуби јој скуте и рукаве. Не говори јој ништа; не питај ништа. Поклони се још једном Њеном светом болу. И још једном - Њеном светом ћутању. У себи реци: Мајко пречиста, и ја Га љубим свим срцем својим.

8. Извади срце своје и стави га у Његово тело, и буди као да те нема. Буди у Њему и подноси оно што он подноси и умри себи потпуно. Умри пре Њега.

9. Кад га Јосиф и Никодим положе у гроб, ти сматрај да си ти са Њим у гробу. Сматрај, да те нема живог у свету. Као сенка стој гдегод у близини гроба, а живот свој гледај у гробу. И биће ти слатка, веома слатка, смрт са Њим и у Њему.

10. Колико ће ти тек слађе васкрсење бити са Њим и у Њему, кад се трећег дана засијају анђели на гробу! Војници Цареви иду пред Царем; лице им као муње огњене, а одело им као снег бело. Па кад заблистају ангели Божји у тами Голготе и у тами твоје душе, тада ћеш се ти осетити нов човек.

11. И кад се после анђела наједном појави Он, Васкрсли и Васкрситељ, Победитељ смрти, Господар и Творац и Искупитељ твој! Кад се мрак засветли од радости, кад се земља затресе од радости, кад се гробови отворе од радости - зар твоја сенка неће оживети од радости?

12. И када у трепету будеш гледао чудо чудеса, у недоумици да ли да се скријеш или да побегнеш или да Му се јавиш, гле. Он ће први прићи теби, и, као Марију, ословиће те по имену. А кад те Он ослови, кроз његов глас, као кроз електрични жицу, ући ће у тебе нова струја, нов живот, нова снага. И Он ће ти повратити твоје срце, и даће ти и - Своје. И ти ћеш у трепету пасти пред ноге Његове и грцајући узвикнућеш као Тома:

Господ мој и Бог мој, слава Теби!

СВЕШТЕНИК БОЈАН РАДУНОВИЋ - ПАРОХ ГОРЊЕПОЛИМСКИ И ГУСИЊСКИ