|
МИОМИР ДАШИЋ је рођен 12. децембра 1931. године у Ровцима, код Берана, од оца Светислава и мајке Александре-Лене рођене Киковић. Основну школу је завршио у мјесту рођења, Вишу реалну гимназију у Беранама (1949), а студије историје на Филозофском факултету у Београду (1954), где је магистрирао и докторирао (1980).
Од 1954. до 1962. године био је професор Гимназије у Беранама, а затим и њен директор (1962-1972). Радио је као савјетник и руководилац сектора за културу и науку у Републичком заводу за међународну научну, културну и техничку сарадњу у Подгорици. За професора више школе на Педагошкој академији у Никишић изабран је 1972. године.
На Филозофском факултету у Никшићу биран је за ванредног (1981), а потом и за редовног професора (1986) за предмете Историја југословенских народа у новом вијеку и Увод у историју са основама помоћних историјских наука, у ком звању је и пензионисан 2000. године.
Као универзитетски професор држао је предавања, по позиву, у готово свим већим универзитетским центрима у СФРЈ, ау иностранству на историјским катедрама у Москви, Кијеву, Утрехту, Кракову и др Бо-равио је на стручним и научним усавршавањима у Француској, Русији, Пољској , Холандији, Чехословачкој.
Са научним саопштењима наступао је на међународним научним скуповима у Москви, Бечу, Анкари, Барију, Београду, Љубљани, Марибору, Загребу, Трани, Софији, Прагу и др
Предмет његовог научног интересовања креће се од завичајне и националне, до балканске и опште историје, као и методологије историјске науке.
Под његовим менторством израђено је више магистарских радова и докторских дисертација.
Одржао је преко 90 предавања из историје и методологије историјске науке на симпозијумима, округлим столовима и семинарима за наставнике и професоре историје.
У току више од четрдесет пет година стваралачког стручног и научног рада објавио је седам књига, 230 студија, расправа, чланака и 110 историјских есеја, око 400 критичких осврта, преглед, полемика и разних других стручних и публицистичких текстова. Аутор је и преко стотину научних и стручних реферата и саопштења. Библиографија његових радова и осврта на његова посебна издања износи преко 750 јединица. У ЦАНУ је обављао одговорне дужности - секретар Одјељења друштвених наука и члан Предсједништва ЦАНУ (1993-1997), ау периоду 1997-2001. године био је потпредсједник Академије. Од 1996. године председник је Уређивачког одбора Енциклопедије Црне Горе. Био је уредник више публикација ЦАНУ - Гласника Одјељења друштвених наука, зборника радова, монографија и других посебних издања. Президијум Руске академије природних и друштвених наука изабрао га је за иностраног члана те Академије 5. јуна 1998. године. За стручни и педагошки рад добио је одликовање и више других друштвених признања - награда "21. јул", "17. јул" и "30. септембар". Обављао је бројне друштвене и стручне функције: председник Друштва историчара Црне Горе (1974-1979) и Савеза историчара Југославије у два мандата (1985-1989; 1994-1999), члан научних и наставно-научних вијећа факултета и института, члан савета бројних републичких и савезних институција у области науке и културе; посланик у Скупштини Републике Црне Горе (1963-1969), члан Републичке и Савезне конференције СРН, члан Југословенског форума за људска права, члан савезне Комисије за истину и помирење.
Био је и сада је члан редакција или уредник више часописа (Токови, Историјски записи, Овде, Југословенски историјски часопис, Буллетин сциентификуе, Настава историје), уредник посебних едиција, зборника радова и других публикација.
Радове је објављивао и објављује у преко 30 часописа у земљи и иностранству, као иу знатном броју зборника и других периодичних публикација.
За ванредног члана ЦАНУ изабран је 26. новембра 1991, а за редовног 6. децембра 1996. године.
Живи у Подгорици.
ОБЈАВИО ЈЕ: |
|
1982 |
Ослободилачки покрет у Доњим Васојевићима 1861. и 1862. и његов одјек у Санџаку |
1986 |
Васојевићи од помена до 1860. године |
1988 |
Увод у историју са основама помоћних историјских наука |
1992 |
Васојевићи у устанцима 1860-1878. године |
1996 |
Карађорђевићи из Васојевића |
2000 |
Огледи из историје Црне Горе (студије о догађајима од краја XVIII вијека до 1918) |
2003 |
Незаобилазно у историографији Црне Горе (прилози науци) |
2006 |
Шекулар и Шекуларца од помена до 1941 |
2007 |
Библиографија академика Миомира Дашића |
2008 |
Дјело академика Миомира Дашића у огледалу стручне и научне критике |
2008 |
Ровца код Берана |
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |