Виситорско језеро се налази на на СЗ страни Виситора, у изворишту Муринске ријеке, на 1735 м н.в. Језеро је доступно шумским путевима уз долину Муринске ријеке и из Брезојевица преко Виситора, који допиру до близу овог “горског ока”. Такође и пут уз долину Пепићке ријеке води у правцу језера. Морфометрија језера види се из података: површина 4.212 м², дужина 91,5 м, ширина 72,5 м, дубина 4,1 м, а дужина обале 294 м (подаци по С.Станковићу). Језеро је глацијалног поријекла и спада у групу циркних језера, као и Ридско

Цирк у у коме је смјештено језеро преграђен је моренским бедемом високим 2, а широким 25 м. Феноменолошка својства језера везана су за тресавки покривач који се формирао на његовој површини. По легенди, која се преплиће са стварнишћу, тај покривач је настао од некадашњег сплава којег су сточари направили на језеру ради заштите стада стоке од дивљих ззвијери. Како је сплав био добро нађубрен временом се претворио у пловеће острво, које су вјетрови помјерали с обале на обалу. Данас је тај покривач непокретан.

 

Плавско језеро је највеће глачарско језеро у Црној Гори. Површина језера износи 2 км², највећа дубина 9,15 м, дужина 2,16 км, највећа ширина 1,49 км, а дужина обалске линије 7,520 км Слив језера има површину од 288 км².(подаци дати по С. Станковићу). Језеро је смјештено у најнижем дијелу Плавског терминалног глечерског басена, између Виситора и Проклетија, на 906 м н.в. Са сјеверне стране басен језера је преграђен низовима чеоних морена, а са истичне стране издиже се велика ивична морена - Заврш.

Језеро је проточно. На јужној страни прима притоку Ључу, а на сјеверној страни из њега истиче Лим, који се усјекао у морене. Захваљујући томе вода језера по физичким и хемијским особинама не одступа много од речне воде. Припада типу калцијум-бикарбонатних вода са слабом базичном реакцијом. Због незнатне дубине језеро подлеже термичким особинама копна. Језерска вода је доста хладна. Воду јако расхлађује веома хладна вода притоке Ључе, а у току љета и бројни сублакустријски (подводни) извори. Зими се изнад тих извора вода не мрзне, нити између ушћа Ључе и излаза Лима.

Средња годишња температура воде Плавског језера износи 7,0° Ц, што је ниже од средње годишње температуре ваздуха која износи 7,6° Ц. Просјечна температура воде у јулу износи 18,5°Ц, у августу 20,0°Ц, а у септембру 18,3°Ц. Ове температуре детерминишу дужину купалишне сезоне, која траје три мјесеца. За вријеме топлих љетњих дана вода се загрије и преко 22° Ц и тада је пријатна за купање.

Туристичку вриједност језера знатно повећавају салмонидне и тималидне врсте риба (ендемична пастрмка блатњача, младица, калифорнијска пастрмка, липљен), које се сматрају племенитим и представљају главни изазов за спортске риболовце. Осим њих, у језеру живе и кошљиве врсте, слабијег квалитета (штука, скобаљ, клен, мањић и др.).

Језеро је мирно и доста пространо те је погодно за спортске активности на води: веслање, кајакарење, пливање, риболов, једрење, скокови у води и др. Међутим, језерски туризам није развијен у складу са могућностима које језеро пружа. Основни разлози томе свакако су неуређеност језера за туристичку експлоатацију, девастација рибљег фонда и слаба организација језерског туризма.

 

 Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

 

Ридско језеро спада у групу планинских језера познатих у народу под називом “горске очи”. Језеро је глацијалног поријекла. Смјештено је у цирку испод Ридског крша и Крша Богићевице, на 1970 м н.в. Декор овог бисера Проклетија представља моликова шума која га окружује и која се огледа у његовој кристално бистрој води, са опаљеним стаблима од громова на његовој обали.

Површина језера при средњем водостају износи 33,376 м², дужина 300 м, ширина 170 м, а дубина 6 м, док дужина обале при високом водостају износи 1100 м. Воду добија од падавина, сњежаника и извора а губи је понирањем и испаравањем. Дивља љепота језера представља главни атрибут његове туристичке привлачности. Сматра се најљепшим планинским језером Црне Горе и шире.

 Најчешћи посјетиоци језера, које је, иначе, доступно шумским путем од Плава (око 18 км) и пјешачким стазама, су планинари, ловци, љубитељи природе Проклетија, научници, излтници, учесници екскурзија, а у последње вријеме и спортски риболовци.

  

 Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

Ропојанско (Чемерикино) језеро, налази се у изворишном дијелу долине Ропојане, између источних падина Каранфила и сјеверозападне стране Шћокишта (Qokishtes), на 1238 м н.в. Језеро скоро сваке године пресушује. Лоцирано је тачно на граници са Албанијом. До језера се може доћи од Гусиња преко Вусање, макадамским путем долином Ропојане. Удаљено је 12 км.

Језеро добија воду искључиво од отапања снијега и падавина, а губи је испаравањем и дијелом пропуштањм кроз земљу. При највишем водостају језеро је дугачко око 700 м, највећа ширина му је 200 м, а дубина 10 м. Пуно је змија па га називају и Змијским језером. Ови предјели су лијепи и привлачни за љубитеље природе, планинаре и туристе.

 

 Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

 

Назив и положај језера

Татаријско језеро се налази на Татарији, која представља орографски огранак Виситора. Језеро је смјештено у изворишној челенци Досове реке, леве саставице Муринске реке.

По постанку језерског базена припада  групи глацијалних циркних језера. Формирано је у малом цирку у изворишту Досове реке из којег је у плеистоцену полазио циркни ледник Цирк је изразито левкастог облика. Усечен је у палеозојским шкриљцима, изнад којих се дижу кречњачки гребени и врхови. Северозападно од језера диже се поменути највиши врх Татарије (2095 m). Јужно од језера издижу се два врха. Један је висок 2101 m н.в., а други (Кацубер, 2017 m н.в.). Сва три врха се налазе на гребену који повезује виситорску планинску групу са Татаријом и зелетинском групом планина.

Са источне стране овај дубоки цирк је преграђен кршевитом пречагом, висине изнад језера 10 m. Пречага не представља морену, већ је настала селективном ерозијом ледничке масе, а касније денудацијом. Обалски појас језера карактеришу моренски блокови, којих највише има на јужној страни.Највећи од њих има дужину 6,80 m, ширину 2,50 m, а  висину 2,90m, Више блокова мање величине има на дну језера.

     Плеистоцена глацијација на виситорско-зелетинској планинскоj групи била је слабијег интензитета од проклетијске па су и глацијални облици овамо слабије изражени. Према Б. Ж. Милојевићу за време прве, старије глацијације (ришке) главни ледник на Виситору је био долински и  полазио је из цирка који је усечен на северној страни  планине, између највишег врха Плане (2211 m) и врха Сомине (2198 m). Силазио је до висине од 1700 m.За време млађе глацијације (вирмске) ледник је био циркни и сталожио је морене на висини од 1820 m. Реликтни остатак тог ледника је Виситорско језеро.У изворишном делу Досове реке , где се налази цирк са разматраним језером, ледник је био само циркни и задржацвао се на висинама од 1930 - 2040 m.(Милојевић 1937).

     Према UТМ мрежи, географске координате језера су: 48°  18¢  55²  СГШ и 34°  40¢  45² ИГД.

Татаријско језеро је доступно из више праваца. Уз долину Муринске реке  води шумски пут, дужине 5 км, који се завршава код састава два потока, насталих од извора испод језера. Одатле до муринског катуна Мисе води коњска стаза, а од тог катуна до језера постоји пјешачка стаза  којом се стиже за 20до 30 минута хода. Укупно трајање пјешачења од Мурине до овог језера  је око 3 часа. Знатно дуже стазе воде  уз долину Ненове реке и преко Виситора уз долину Пепићке реке, преко Куле, Мале и Велике гропе, затим преко Мраморја, катуна Раван и горе Бешкеће. Прилаз језеру је могућ и преко Зелетина, или из долине Кутске реке и њене притоке Штитске реке, а затим преко Дуљовог катуна.

Геолошки састав терена

     На  основи испитивања прикупљених узорака стена из цирка у коме се налази језеро, утврђено је да  те стене припадају серији палеозојских  метаморфита, чији су представници епидот-актинолитски и хлоритско-серицитски шкриљци, филити, аргилошисти, мермери, калшисти и кварцити. Палеозојска старост ових стена документована је наласком фосила  (колодонти) у кречњацима који се јављају као про-слојци у метаморфитима. Иначе, поалеозојске стене чине основу геолошког састава  виситорско-зелетинског планинског комплекса.  Констатоване су и магматске стене, кварц порфирити  и андензити. Оне припадају еруптивинма средњег тријаса. Врхови и гребени овог планинског комплекса  састављени су од кречњака средње и горње тријаске старости. Местимично се  на тријаске кречњаке надовезују горње јурски кречњаци. 

Морфометрија језерског басена 

     Језеро има облик  благо развучене елипсе, правца север-југ, са дужом осом од 60,30 m  и  краћом од 47,92  m.  Дужина обалске линије износи 180 m, a  површина језера  1000  m.  Највећа дубина језера измерена је у средњем делу акваторија и износи 2,36 m. Према изобатској карти језерски басен има облик  плитке зделе са доста широким дном. На том дну дубина језера се креће од 2 до 2,36 m. При обали дубина језера се креће од 0,5 до 1 m. На 2-3 m од обале дубина се нагло повећава.                                               

Изобатска карта Татаријског језера

    Као што се види, максимум падавина  у  Гусињу јавља се у новембру и октобру, а  минимум у јулу и јуну, док је на станици у Андријевици максимум  у децембру и новембру, а минимум у августу и јулу. Овакав режим падавина одговара типу измењеног медитеранског кишног  режима, динарско-македонске варијанте.

    Како језеро у јуну и јулу добија главну количину воде од топљења снега, важно је указати  и на снежне падавине у његовом сливу На најближој метеоролошкој  станици у Плаву у току године има просечно 37,6 снегопадних дана. Учесталост тих дана највећа је у јануару, фебруару и првој половини марта. На Виситору и Татарији, изнад 1500 m н.в. просечно годишње има преко 60 дана са снежним падавинама, док број дана са снежним покривачем  ³ 30 cm износи између 80 и 100. Средњи датум првог дана са снегом у зони разматраног језера је 1. октобар, а исти датум последњег дана снежним покривачем  је 1. јун  (Кнежевић, 1995)

    Татаријско језеро је у целини плитко и подлеже термичким особинама  копна. Ипак температуре воде језера битно зависе од термичког режима ваздуха.

     Појас земљишта између 1500 и 2000 m н.в. на Татарији и Виситору,  у којем  се налази Татаријско језеро  има у просеку четири до пет месеци са негативним темпратурама ваздуха у току године (Станковић,1968). Кроз цирк у коме је језеро пролази годишња изотерма од 2,0°  С. На тој висини има 60 дана са средњом годишњом температуром  ваздуха  од    10°  С. У појасу 1750-2000 m н.в. налази се јулска изотерма од 12°   С.

    Дневна температура воде мерена је 3. и 4. августа 2004. године. Првог дана у  15 часова  температура воде  при обали износила је 18°С, а у 17. часова  17°С.  Наредног дана  температура воде  у 7 сати износила је 15°С, у 9 h  16,7°С  (при температури ваздуха од 34°  С), у 11 h 17 °С и у 13 h 17,3°С  На  дубини од 1 м,  дана 4. августа  исте године, измерена је темпаратура воде  у 11 сати  15,5° С, на дубини  од 1 до 1,5 м 16С, а на дубини оед 2 м 15,4°С.    У 12,30 h у средњем делу језера на површини  температура

воде је била  18,0° С, а на дубини од 1,80 м  17,0° С

   У току дуге зиме, због изузетно ниских температура ваздуха, језеро је поптпуно залеђено. Како је на већој надморској висини од Виситорског језера и два пута  је плиће, дебљина леда на њему је знатно већа него на  Виситорском језеру, где је у јануару 1998. године измерена дебљина леда насталог мржњењем воде од 12 cm  и снежног покривача изнад површине језера од 47 cm.

     Провидност Татаријског језера је слаба.  У средњем делу језера износи 2 m. Смањена провидност воде свакако је у вези са присуством муља  и замућивања језера после киша услед денудације са стрмих и доста оголелих  страна цирка.

                                                        Хемијски састав воде

      На хемијски састав воде језера свакако највећи утицај имају извори чија се вода слива у језеро, затим денудација са страна цирка и петрографски састав  језерског басена.

 

Параметар	Језеро	Извор
pH	1,362	1,317
Електропроводљивост  (uS)	1453	1794
Мутноћа  (NTU)	0,22	0,48
Седим. mатерије (mL/L)	1,097	1,073
Хлориди  (ppm)	1,6	2,0
Сулфати  (ppm)	2,3	0,2
Нитрати  (ppm)	1760	2400

  Резултати анализе воде језера 

    Киселост воде (pH) овог језера износи 1,362, што је знатно мање у односу на Виситорско језеро, где износи  8,5  Као што показује табела, вода Татаријског језера садржи 1,097  mL/L седиментних материја, 1,6 ppm хлорида, 2,3 ppm  сулфата и 1760 ppm нитрата  Прекомерна заступљеност нитрата у води језера свакако је у вези са присуством органских материја у језеру, које овамо доспевају спирањем  са страна цирка и распадањем биљних остатака на обали језера. На овакав хемијски састав воде језера битно утичу  извори, чија вода садржи још већу количину нитрата  и приближне или идентичне остале параметре.

                                                       Живи свет језера

     У језеру су нађене ретке животињскње врсте, међу којима су најважније водоземци мрмољци или тритони (Triturus alpestris)  и  грчка жаба  (Rana gracca). Језеро је неко вештачки порибио рибом Phoxinus phoximus. Kako  је у питању ситна и непрождрвљива врста рибе ово порибљавање неће угрозити опстанак мрмољака у језеру.  Порибљавање пастрмком не сме се дозволити јер би та риба грабљивица уништила мрмољке у језеру, као што је случај са Ридским језером на Богићевици.

      Обалски појас језера насељава више врста лептира и других инсеката.

     Од хидрофилних биљних врста, које су, иначе, оскудне због велике надморске висине језера, констатоване су обраштајне алге на обали језера.  

    Ботаничари Даније Винцек и Милутин Прашчевић пронашли су и регистровали у непосредној околини језера 57  биљних врста. Међу њима  има терцијерних реликата и ендемита. Од дендрофлоре непосредну околину језера украшавају пирамидална стабла молике, а нешто даље се јављају смрчеве и борове шуме. Зељасте врсте су бројне и разноврсне. Околина језера обилује пољским и шумским плодовима (боровница, јагода, малина и др.) и разноврсним лековитим биљем.

 

 Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

Хоролачко (Абдијино) језеро налази се на планини Хоролцу и припад групи проклетијских језера. Доступно је шумским путем уз долину Трескавице до катуна Бјелаје, а затим од врела Руже пјешачком стазом.

Лежи на 2048 м надморке висине. За 20 м је више од највишег дурмиторског језера - Зеленог вира. Језеро је дугачко око 50, а широко 40 м. Највећа, а дубина је 4 м. Иако се налази на кречњачкој подлози никад не пресушује. Воду добија од киша, топљења снијега и два мања извора, а губи је испаравањем и понирањем. По постанку језерског басена припада групи глацијалних језера.

 

 

| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |