Проф Др МАРКО КНЕЖЕВИЋ

 

 

КЊИГЕ О ВЕЛИЦИ И ВЕЛИЧАНИМА

 

Упркос изузетно великом стваралачком потенцијалу Велике (око 30 доктора наука, велики број књижевника и умјетника), што сразмјерно у односу на број становника (са Новшићем око 350 пунољетних житеља), нема ни једно сеоско, па чак ни већe градско насеља, дуго времена се чекало да неко напише прву књигу - монографију о овој српској, или староцрногорској Спарти, како је Велика у прошлости називана. Та прва књига - Велика и Полимље је угледала свијтлост дана тек 2002. године. Њу, ипак, није написао Величанин. Аутор је публициста и књижевник Бранислав Оташевић из Горње Ржанице. Издавачи књиге су Културно-просветна заједница Србије и И. К. „Комови“ из Андријевице. Поред географских карактеристика, аутор је у књизи указао на историјску прошлост, школство и демографију села.

Истина, прво књижевно дјело о Велици представља раније објављени роман Вељка Мијовића Црни вјетар у коме се описује стравичан покољ, који су 28. јула 1944. године у овом селу извршиле разуларене банде „Скендербег“ и „Принц Еуген“ дивизије.

Из пера величких стваралаца прва научна књига се појавила 2005. године. Она носи наслов Велика - вредновање природних ресурса. Аутори су проф. др Мирко Брковић и мр Предраг Брковић, а издавач Унија биолошких научних друштава Југославије, Београд. У књизи су по први пут научно обрађени природни ресурси и потенцијали овог села, а дата је и краћа анализа демографских карактеристика и историјске прошлости села.

Следеће 2006. године из штампе је изашла књига аутора Бранка Радисавог Кнежевића, под насловом Тамо где дрвеће умире усправно, издавач „Бирограф“ - Земун. Књига је посвећена поријеклу и историјској прошлости величке братственичке групе - Шаљана. Исти аутор је издао и другу књигу о Велици.

Сљедећу књигу о Велици - Велика кроз историју, написао је и издао 2007. године Милош В. Гојковић, издање аутора и Удружења Величана у Београду. Друго, опширније и потпуније издање књиге објављено је 2010. године. То је прва публикација која се искључиво бави историјом Велике, мада је у књизи доста простора посвећено школству и становништву овог чакорског села.

Публициста и књижевник Бранко М. Јокић објавио је у току ове, 2011. године, обимну књигу, на 337 страна, под насловом Записи о Велици и Величанима. Књига се састоји из три поглавља: (Не) поуздана историја, Мириси завичаја и С прага у свијет.

Бранислав Оташевић посветио је Велици још три своја издања:

Од Ниша до мора подно Чакора, издање Информативног центра, Беране, 1995, у којој пише о иницијативама и плановима изградње модерног чакорског пута. Вилин извор - легенде и народне приче из Полимља и Велике, издање „Комови“, Подгорица, 2006. и Комитски покрет у Полимљу и Велици, Издавачка кућа „Комови“, Андријевица, 2010.

Осим наведених књига, у последње вријеме, аутори из Велике обогатили су библиографију свог села доста бројним дјелима из домена књижевности, нарочито поезије. Велика је веома добро заступљена у Библиографији о Васојевићима, аутора Добрила Аранитовића. Добро би било да с неко од бројних стваралаца посвети изради Библиографије о Велици, која би обухватила не само књиге него и све радове, приче, чланке, приказе и новинске наслове.

Хронологију издања величких аутора последњих година углавном чине:

Саво Јокић: Велички бисери -анегдоте, издавач непознат, Београд 2001;

Станко Пауновић: Трошо - збирка пјесама, 2005;

Мирко Симоновић: Чакорска сазвежђа, пјесме, Београд, 2006;

Тодор Живаљевић - Велички: Молитва за мој род Велички, издање „Унирекс“, Подгорица, 2008;

Саво Јокић: Чакориме - пјесме, издавач Визартис, Београд, 2010;

Момчило Гојковић: Да се не заборави, издање Удружења писаца „Поета“, Београд, 2008.

Дуг према свом завичају осјећа и аутор ових редова, који припрема завичајну монографију под насловом Велика и Новшиће.

Овако нагло обогаћена библиографија Велике по мом мишљењу проистиче из више разлога, од којих истичем три: 1. Жељу аутора да испуне свој дуг према завичају својем или својих предака, 2. Велики стваралачки потенцијал Велике и 3. Велика и Величани као неисцрпна тема за ствараоце разних струка и профила, а нарочито за историчаре, књижевнике, географе, етнологе и др. Инвентивни дух тих стваралаца доста се касно пробудио, али је овом поплавом књига постигнуто много више него што се очекивало. Но, и поред тога све теме о Велици нијесу научно и књижевно исрпљене, те на даља истраживања и писања не треба ставити тачку. Аутори наведених дјела доста тога су отргли од заборава, а на млађим генерацијама остаје да настава стопама досадашњих ствараоца.

Напомена: Ако је неко ненамјерно изостављен нека се обрати величком сајту ради допуне овог приказа.