Проф Др МАРКО КНЕЖЕВИЋ

 

 

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ПЛАВА И ГУСИЊА


Културно наслеђе Плава и Гусиња, по проучавањима др Марка Кнежевића, носи печат историјске прошлости, привремености и етничке хетерогености овога краја. Најзначајнији културно-историјски споменици потичу из средњег вијека, нарочито из периода успона српске државе Рашке и турске владавине. Из праисторијског доба, илирског и римског периода на овом подручју нема значајнијих остатака. Ако их је и било, они су нестали под утицајем бурних историјских догођаја и зуба времена. Нестали су и бројни етнолошки елементи и други трагови српског патријархалног режима. Оријентални утицаји су доскоро доминирали готово у свим елементима материјалне и духовне културе. Нарочито су били изразити у типу и изгледу варошица Плава и Гусиња, типовима кућа и њиховим ентеријерима. Осим џамија сачуване су куле са пушкарницама које одражавају доба анархије и несигурности живота. Међутим, стихијном и непланском градњом нових породичних кућа нестале су брвнаре и многе друге старинске куће и авлије, па је нарушена је оријетнатлна аутентичност насеља, што је велика штета за туризам.

Од антропогених туристички вриједности и културно-историјских споменика посебну пажњу туриста привлаче етнографски мотиви, као што су старе сеоске куће брвнаре и полубрвнаре, које су сачуване у врло малом броју, споредне зграде око кућа, остаци утврђења на околним висовима и др. Најважнији вјерски објекат и културно-историјски споменик, који пружа услове за развој вјрерског туризма, је манастир Свете Тројице у Брезојевицама, подигнут или обновљен 1567. године, а према предању потиче из 13 вијека. Манастир је зидан у византијском стилу, без кубета, те припада стилу једнобродних сакралних објеката са припратом и полукружном апсидом. Зидови и припрата храма били су украшени живописом који је радила иста група зоографа која је живописала манастир Морачу. У ратним вихорима манастир је виша пута паљен и дизан из пепела, па су фреске уништене, изузев незнатних фрагмената. Као духовни центар светосавског православља на овим просторима, због свог историјског и просвјетног значаја, манастир привлачи пажњу не само вјерника - ходочасника, него и туриста, а постао је и значајан центар саборовања. Манастирска слава и полагање бадњака прерасли су у масовне манифестације, што је случај и са новоподигнутим храмовима у Велици, Војном Селу и Мурини.

Кула или чардак Реџепагића представља један од најстаријих и најинтересантнијих споменика стамбене одбрамбене архитектуре у Црној Гори, збоге чега је стављена под заштиту закона. Кула је по предању саграђена у 17. вијеку ради одбране Плава од Буњана (Климената). Здање је прво било подигнуто на један спрат, са дебелим зидовима, осматрачницама и пушкарницама, покривено најприје необрађеним каменим плочама. Касније је дограђен други спрат од брвана, а кров замијењен шиндром. Кула има облик “шиљкаче”, јер су јој све четири стране крова сведене у највишу тачку, односно шиљак. Просторије на првом спрату служиле су за одбрану и скупове, а на горњем спрату за становање.

Данас у Плаву постоје четири џамије, а у Гусињу три. Законску заштиту има Стара џамија у Плаву. Сматра се да је саграђена још давне 1471. године, одмах по доласку Турака у ове крајеве. Претпоставља се да је најприје била саграђена као аскер-џамија за потребе војника и носилаца османске власти. Припада типу грађевина фолклорне архитектуре. Pо конструкцији je брвнара са дрвеним минаретом. Унутрашњост џамије украшена је арабескама. Улазни дио - соферлак, такође је од дрвета, украшен умјетничком резбаријом. Остале џамије у Плаву су: Реџепагићча џамија, саграђена негдје почетком 18. вијека, Феровића џамија из 19. вијека и Султанија, коју је подигао султан Абдулхамид II године 1909, за заслуге Плављанима који су учествовали у бици на Новшићу 1979. године. Послије Другог свјетског рата зграда је ненамјенски коришћена, а у скорије вријеме је обновљена у ширим димензијама од првобитних, са куполама и високим минаретом.

 

Стара џамија у Плаву - законом заштићена