Одломак из књиге:
 
 
 
 
ДАРИНКА ДАРА ТРИФОВИЋ ЖИВАЉЕВИЋ

 

 

ЧАКОР

(мојим драгим Величанима)

 

Чакор у нас гледа од давнина,

у високом наручју нас љуља,

као брижни отац сто би сина,

да нас нечисрука не упрља.

 

У Чакорској души утисака,

стратиштима задригли брегови.

Одступницу Мишић дивјунака,

пратиле су циче и снегови.

 

Памти Чакор и његове шуме,

омеђеност злурадих грешника,

жиг за којег не постоје гуме,

утиснутог у селу Велика!

 

Чакор брдо набуја с пролећа,

под њим плоде питоме низине.

Од његовог мириса и цвећа,

расклопе се небеске бистрине.

 

Пробуде се дремљиви катуни

и скривене Чакорске стазице.

Златонитним зраком Сунце пуни

боровњаке, младе чобанице.

 

По зеленим њедрима Чакора,

миле стада ко бисери сјајни,

цвета јела пред лепотом бора

у најлепши оквир завичајни.

 

ДАРА ТРИФОВИЋ је рођена 1952. године  у Главичици код Пећи