 |
|
 |
 |
 |
ЗАВИЧАЈ
Прошло је петнаест година
Од када је
Последњи пут обишао завичај
Своје село на северу Црне Горе
Дан када је сахранио оца
Исплакао се над спомеником
Рано преминуле мајке
Закључао кућу
Кључ ставио у лимену посуду
Испод терасе
И отишао
Тамо где је мислио да се одвија његов живот
Ево га опет
Пред таблом на којој је исписан назив
Велика
Село које је све чешће сањао
Обрадовао се тишини која га је сачекала
Ваздуху који је секао ноздрве
Води која је ледила нерве
Надао се да ће успут до куће
Срести некога
Питати за здравље
Рођака
Кумова
Познаника
Није срео
Никога
Испред куће је бануо у сумрак
Брзо је исцепкао дрва
И заложио шпорет
Пуцкетање чамовине пробудило је сећања
На зиду слике
Родитеља
Старог ђеда који је носио вунени шал
И у сред лета
Свеске и књиге из детињства
Исплакао се
Наглас кајао
Што је запустио и кућу и сећања
Јурећи посао
Жену
И децу
Обуо је гумене опанке
И кренуо према брежуљку
Са којег се може
Видети цело село
Тек по неко светло у даљини
Тишина
Брујање мотора аутомобила
Који с времена на време прођу далеком цестом
И хук бреза и букове шуме
Чије гране лелуја
Пролећни ветар
Наглас је набрајао породице
Куће
Ливаде
Орнице
Узалуд
Пусто је све
Стари поумирали
Млади се одавно разбежали
Само сећања
Која се гасе
Као последње лампе у дрвеним
Сточарским бачијама
У увалама подно Чакора
Идем да спавам
Прозборио је
Уморан сам од туге
Сутра ћу отићи на сеоско гробље
Да се добро испричам
Ужелео сам се разговора са својима.
|
САША СИМОНОВИЋ је рођен 1968. године у Пећи |
|
|
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |