АЛЕКСАНДАР М. БЛАГОЈЕВИЋ 

 

 

БЛАГОЈЕВИЋИ


Судбина је хтела да 1910. године три сина Благоја Јокића (Милутин, Лакић и Петар) напусте, породично, родну Велику и населе се у село Боровац општина Медвеђа, на југу Србије. Из љубави према оцу Благоју променисмо презиме у Благојевић. Село нам је одговарало старом завичају.

 

Милош и Драгић

Писао је Петар својој браћи који остадоше у Велици:

- Боровац нас подсећа на Велику. Као што се видик пружа од наших кућа у Велици према Лимској долини, тако се из Боровца пружа према Медвеђи и Сијаринској бањи. Како се уз Рт од Лијевог моста пењете ка нашим кућама у Велици, тако се уз Стубицу пењемо према Боровцу.

Морамо напоменути да је тај прелазак емотивно највише деловао на Милутина који је у Велици био плаћени четни трубач. Поклич његове трубе је скупљао ратну чету величана за сат времена, спремну за одбрану од Турака.

Време учини своје. Наши корени осатају у Велици, ту је наше огњиште. Боровац је други наш завичај који нас удоми и који такође волимо.
  

 

У име пордице Благојевића (Јокића)