МИОДРАГ БРКОВИЋ 

 

 

МЕДВЕД НА ПРОСТОРУ ВЕЛИКЕ

 

Вероватно да нема никог од нас ко није чуо по неку причу од наших старих, о блиском сусрету људи са дивљим зверима које живе на овим просторима. Тако да сви знамо за чакорске вукове ,,шарце“, бабе су нам причале о вуковима који се у чопорима играју по Ћафи и Мокрој, медведима који преврћу кошнице и сладе се медом, мечкама које камењем гађају људе како би их отерале са „своје“ територије. Постоји и неколико забележених прича о веома блиским сусретима Величана са медведима.

Како су ови простори били густо насељени тако су ови сусрети били релативно чести. Према овим животињама мештани Велике су се односили са великом дозом поштовања. Нарочито поштовање уживао је горски цар - мрки медвед кога су на овим просторима без обзира на пол називали мечком.

О његовој снази, вештини и натприодним моћима испредале су се легенде. Нама деци, те приче звучале су нестварно и помало бајковито. Нарочито нам је изгледала невероватна прича да постоји мечка која живи на територији Велике и да баш ту највише воли да зимује. Ова прича је стара преко сто година и звучало нам је немогуће да један медвед може толико дуго да живи, јер су генерације Величана причале о сусрету или траговима који су указивали да та мечка нарочито воли територију Лијеве ријеке и да се спушта до самог обода села.

Ипак, у овом народном предању као уосталом и у великом делу осталих народних предања, има пуно истине.

Током деведесетих година прошлог века ови простори су прилично опустели па није више било прилике за сусрете људи и дивљих животиња. Ретки планинари, истраживачи сведочили су о повећаном броју вукова на овом простору, нарочито у рејону Чакора, Бјелухе. Повећан број вукова тумачили су ратним дејствима у суседним државама. О медведу на територији Велике, престало је да се прича. Многи су помислили да је настрадао од стране криволоваца или да је једноставно угинуо.

Шумски радници су по први пут након више од двадесет година 2011. приметили два мечета у Лијевој ријеци! Медведићи су били узраста до шест месеци и више пута у току лета примећени су код извора Пишало како се играју, радници том приликом нису приметили мечку. У јесен 2011. мечку је видео мештанин Лијеве ријеке на удаљености 300м и када је он наишао скочила је у поток и великом брзином прешла на другу страну и изгубила се у шуми. У октобру 2011. после обилних киша на шумском путу примећени су свежи трагови медведа отисци предње и задње шапе. Приметили смо још неке очигледне трагове, раскопану рупу пречника пола метра са траговима канџи, свежи измет медвед.

 
Трагови шапа на шумском путу у Лијевој ријеци у октобру 2011.

Када смо видели и снимили ове трагове, помислили смо да је све то случајност и да је могуће да је у питању медвед луталица који је случајно прошао овим просторима. Консултовали смо стручњаке и они су нам рекли да у тако касном јесењем периоду медвед обично борави на простору на коме и зимује и да у том периоду, нарочито уколико, је женка није склона лутању и прелажењу великих раздаљина.

Такође добили смо и објашњење велике „дуговечности“ наше мечке.

Наиме, мужјаци медведа након полне зрелости напуштају територију на којој су одрасли и цео живот практично проведу у лутању и тражењу женки. Женке међутим врло радо остају близу територије на којој су одрасле и после смрти мајке настављају да живе и да се размножавају на тој територији. Површина територије једне женке медведа је око 250 км2.

Кључ опстанка медведа је у проналажењу довољне количине хране, која ће задовољити енергетске захтеве у складу са његовом величином. Пролазећи пространством у потрази за храном, медведи посебно добро упамте делове територије на којој су пронашли обиље хране која им је потребна да преживе зимски сан. Како је животни век медведа од 25-40 година то објашњава и причу о мечки која живи на овом простору и да су ту заправо у питању више генерација женки, мајки и ћерки које се размножавају на овом подручју.

На нашу велику радост медвед је преживео и дочекао и ову јесен. Шумски радници су опет приметили медведа, овог пута у Јанковића ливадама. Изгледао им је као млади медвед. Надамо се да је то мече од прошле године.

У септембру 2012. на готово истом месту као и прошле године на шумском путу у Лијевој ријеци поново смо приметили и снимили трагове медведа. Овог пута смо сигурни да је то наша мечка и да је нова генерација стасала и да крстари овим подручјем. Сматрамо да ова мечка јесењи период проводи на подручју Велике у потрази за храном. С обзиром да су овде примећени и мечићи постоји могућност да и зиму проводи на овим просторима пошто се мечићи као што је познато рађају у зимском брлогу. Ево још неких слика од ове године.

 

   
Трагови медведа снимљени на шумском путу у Лијевој ријеци септембра 2012.

Познато је да је медвед угрожена и веома осетљива врста. Како подручје Велике није уврштено у национални парк Проклетије, потребно је на посебан начин заштити ретке и угрожене животињске врсте на подручју Велике. Као што је познато на територији Велике постоји врло ретка врста тетреба као и угрожена популација орла(2-3 пара) који се гнезди у Ћетама, о чему ћемо писати другом приликом.

А што се тиче наше мечке, познато је да је европски мрки медвед изузетно опрезна и повучена врста а посебно се плаши човека, и најмањи звук аутомобила, моторне тестере и пуцањ километрима далеко натераће је у бекство. Зато нема разлога за страх, а уколико сте имали слична искуства, видели траг, или ову мечку јавите нашем сајту www.velika.me јер је сваки податак о овом медведу - љубитељу наших планина добродошао.