Гојко Кнежевић
 
 
 
 
Умјетници из Велике: ТИТОМИР ЏУДОВИЋ

 

  

БОЕМСКА ДУША ПЛАТНОМ ПЛОВИ

Берански ориђинали: Титомир Џудовић, морнар, пјевач, глумац, сликар

 

Омиљен је Џу у сваком друштву - гдје се пјева, глуми, поезија говори, слике разгледају и, првенствено, анегдоте препричавају и досјетке "сипају", а свако отварање изложби његових слика претвори се у вече музике и поезије

...

Свака варош има људе који дају шмек чаршији, попут Титомира Џудовића, некадашњег морнара, пјевача и глумца, а сада препознатљивог сликара, кога Беранци, како је својевремено и у "Побједи" писано, доживљавају "као једну од маскота и легенди града". Показују му то суграђани у свакодневном опхођењу, а нарочито је импресивно масовно присуство отварању његових изложби слика, попут оне 1999. године, са које је поставка "прошетала" и галеријама Подгорице, Бара, Котора, Никшића, Врбаса, Београда ... Омиљен је Џу, како га од милоште зову, у сваком друштву - где се пјева, глуми, поезија говори, слике разгледају и, првенствено, анегдоте препричавају и досјетке "сипају".

Титомир Џудовић испред атељеа у Велици

Поморац са Чакора

Одмалена је у Беранама, гдје је и завршио основну и средњу школу, а као дјечак пјевао у хору Културно-умјетничког друштва "Душан Бошковић", названом по његовом ујаку - првоборцу који је тек што је завршио ветерину у Београду ступио у НОБ и, нажалост , на Лазареву суботу 1943. погинуо на Кучевом брду. Душан је волио музику, као и његов брат Драго, гитариста, који је 1944. у Бијељини "за слободу живот положио".

Наследио је Титомир умјетничку жицу ујака, али и мајке Славке, која је прави умјетник међу кројачима. Природни таленат надоградила је учећи шнајдерске курс пет година код врсне шнајдерке Рускиње Мариване и са иглом и машином подњивила Титомир и старијег сина Слоба, који је остварио запажену професионалну каријеру шумарског инжењера.

- Ја сам прве стваралачке кораке учинио у беранском КУД-у, тада једном од најбољих друштава у Црној Гори, иза никшићког "Захумља" и подгоричког "Буда Томовића". Из његове драмске секције поникли су познати глумци, а у Ликовном клубу били су и признати сликари - подсећа Титомир, уз напомену да од средње школе слика, а интензивно од како су саградили кућу, усред шуме на размеђи Велике и Горње Ржаница.

Авантуристичког духа овај младић са Чакора је, прије четири деценије, пловио на путничком броду и обишао свијет, јер је, како вели, његовој "боемској души иу завичају тијесно". Радио је и као декоратер, а у лукама обилазио галерије, позоришта и музеје, али и кафане и коцкарнице ... 

Видиковац као мотив

- Како сам по повратку у Беране десетак година био без посла, дао сам се на сликање и поново укључио у КУД. Играо сам у неколико представа редитеља Миша Кораћа и за епизодну улогу у комаду "Млаз крви" добио награду на Фестивалу у Требињу. Бавио сам се, такође, сценографијом и урадио за кратки филм "Зле очи" Мирка Влаховића, са којим сам дуго сарађивао. Потом сам се запослио у Зетатрансу и за плату мјесечно им радио двије слике - прича Џудовић, подсећајући да је средином осамдесетих година, са Завичајним клубом студената организовао манифестацију "шлауфијаде", која је деценију била права атракција на таласима Лима - од Виницке до беранског моста .

Популарни берански сликар приредио је и пет самосталних изложби, које су масовно посјећене и увијек се претворе у уметничко вече Беранаца. Зимује у Беранама са 91. годишњом мајком, а од маја до септембра се у Велици сликарству преда. Од лањског љета припрема велику изложбу, коју ће у августу приредити у Беранама, а потом у Подгорици, Херцег Новом и Србији.

- Са видиковца од куће погледа пуца на Плавско језеро, Виситор, Лим и цијелу долину. Неисцрпна је инспирација и Чакор, Проклетије ... Отуда су моје слике пуне ведрине и живота, наде. Покушавам да боје душе пренесем на платно. Боје нијесу јарке, све је некако у складу са мојим поимањем живота - тихог и ненаметљивог постојања. У атеље ми долазе сликари и други уметници, планинари, али и љубитељи добре капљице, за које с јесени припремим бистру ракију. Живот ме није мазио и, можда, зато волим ведрију страну и примјећујем само лијепе ствари и њима душу насладим. Тако иу људима, па и кад су пакосни према мени, видим само оно што је добро - прича Џудовић, напомињући да "батерије" нарочито у Завичају припуни. Отуда и Беранци, које упитате за Титомир, у шали кажу: "Отишао је Џу у Велику - да поправи крвну слику и понеку наслика прилику". 

ПРАСАК - уље на платну

Боја крвотока и нерава

Оцјену да Титомир Џудовић Џу не би ни могао бити ништа друго - него сликар, некадашњи Побједин сарадник Миомир Мишовић је, својевремено у каталогу уз његову самосталну изложбу слика, образложио: "Боја је састав Џуовог крвотока и нерва, амајлија и алхемичарских тајни, у којима засигурно плута његова киста по платну времена и простора ... Изливеном разнобојном материјом, какву посматрач не умије да мијења, Џу је стварао свиет који је сваког трена другачији, усијанији и ближи тајности него аутору. "

Име

Сликар Титомир Џудовић рођен је 1947. у Приштини, гдје му је службовао отац Радомир, познати партизански борац. Сину је име "сковао" од две тада најдраже речи: Тито и Мир. Убрзо је, међутим, страдао од свог идола - две и по године је био на "преваспитање" на Голом отоку и остатак живота провео у неслободи и туђини.

БЕЗ НАСЛОВА - уље на платну

Дјетињство у кући Војводе Гавра

Подсећајући да је дјетињство провео у кући војводе Гавра, у којој су, након што су срушене куће Славкиног рода - Бошковића у главној беранској улици, живјели док им је Борачка организација додијелила стан, Џу наглашава захвалност 91-годишњој мајци и за то што га је , иако је одрасла у богатој градској фамилији а супруг Радомир емигрирао, усмјерила ка очевом завичају.