|
ВЕЛИЧКИ ВРЕМЕПЛОВ
У Дечанско ј хрисовуљи, кад је Урош краљевао,
Међ' осталим драгуљима, Велици је мјесто дао.
У Дечанском властелинству сијало је њено име,
а њени се становници поносили увијек њиме.
Вјекови су многи прошли,
Дође вакат да се мора некуд ићи.
С патријархом Арсенијем и велички народ оде,
с огњишта се покренуo због живота и слободе...
Када ново вријеме дође, указа се та прилика,
поново је оживјела наша дика, сва Велика.
Настави се живот опет и замајац историје,
Тамо гдје се некад стало да све тече као прије.
Не знам шта ћу да опишем прије,
из крваве наше историје.
Да л' видокруг Новшићкога боја,
и јунаштво јунака од соја,
ил' витештво скадарских јунака,
и величких храбрих потомака,
ил' јунаштво вјековних стражара,
или мудрост величких главара,
четовођа и писаца, научника, умјетника,
барјактара, штитоноша, официра, осветника...
Сјетимо се Мојковачког боја,
витезова јуначкога соја.
Борили се без мане и страха,
кроз завјесу од оловног праха...
Је л' се она осушила грана,
гдје су јулског крвавога дана,
балистичке те банде проклете
објесиле о грану дијете?...
Тога кобног, несрећнога дана,
још стотину дјеце су заклали...
Када тешко вријеме прође
Велика се опорави.
Живот у њој опет блиста,
ведра чела и образа чиста.
А црквено звоно одјекује,
до Ђурђевих Ступова се чује...
Живи правда мајке Јевросиме,
можемо се поносити тиме:
...„Ни по бабу ни по стричевима,
већ по правди Бога истинога! “,
и човјештво љубе Анђелије,
што пред пријетњом поклекнула није:
„ ... Нијесамти брата отровала,
него сам те с братом помирила.“
МИРКО Д. СИМОНОВИЋ је рођен 1948. године у селу Велика |
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |