МИРКО Д. СИМОНОВИЋ

 

 

ВЕЛИЧКИ ВРЕМЕПЛОВ

 

У Дечанско ј хрисовуљи, кад је Урош краљевао,

Међ' осталим драгуљима, Велици је мјесто дао.

 

У Дечанском властелинству сијало је њено име,

а њени се становници поносили увијек њиме.

 

Вјекови су многи прошли,

Дође вакат да се мора некуд ићи.

 

С патријархом Арсенијем и велички народ оде,

с огњишта се покренуo због живота и слободе...

 

Када ново вријеме дође, указа се та прилика,

поново је оживјела наша дика, сва Велика.

 

Настави се живот опет и замајац историје,

Тамо гдје се некад стало да све тече као прије.

 

Не знам шта ћу да опишем прије,

из крваве наше историје.

 

Да л' видокруг Новшићкога боја,

и јунаштво јунака од соја,

 

ил' витештво скадарских јунака,

и величких храбрих потомака,

 

ил' јунаштво вјековних стражара,

или мудрост величких главара,

 

четовођа и писаца, научника, умјетника,

барјактара, штитоноша, официра, осветника...

 

Сјетимо се Мојковачког боја,

витезова јуначкога соја.

 

Борили се без мане и страха,

кроз завјесу од оловног праха...

 

Је л' се она осушила грана,

гдје су јулског крвавога дана,

 

балистичке те банде проклете

објесиле о грану дијете?...

 

Тога кобног, несрећнога дана,

још стотину дјеце су заклали...

 

Када тешко вријеме прође

Велика се опорави.

 

Живот у њој опет блиста,

ведра чела и образа чиста.

 

А црквено звоно одјекује,

до Ђурђевих Ступова се чује...

 

Живи правда мајке Јевросиме,

можемо се поносити тиме:

 

...„Ни по бабу ни по стричевима,

већ по правди Бога истинога! “,

 

и човјештво љубе Анђелије,

што пред пријетњом поклекнула није:

 

„ ... Нијесамти брата отровала,

него сам те с братом помирила.“

 

МИРКО Д. СИМОНОВИЋ је рођен 1948. године  у селу Велика