Одломак из књиге:
НИКО НИЈЕ КРИВ
 
 
 
МИРКО ЈОКИЋ

 

 

ВРАТИЋУ СЕ


Кршевита грудо напуштена,

чамотињо моја урнебесна,

би пространа за све које роди -

сад многима постаде тијесна.

 

Ти издржа ударе громова,

све несреће и сва сатирања,

ти никоме не остаде дужна

и никада не бијаше мања.

 

По омару коте ти се вуци,

ливаде се суше без косача,

потоци ти посташе ријеке

не од кише, но од твога плача.

 

Цвјета ли ти јаглич у пролеће,

мирише ли јаблан око баре,

листају ли букве кa раније,

поштују ли ка некада старе.

 

Поруку ми вјетровима шаљеш

да се вратим у пространства твоја,

да бранимо њиве од корова,

да просимо ђевојке од соја.

 

Ја и данас, родна грудо моја,

сањам твоје шуме и пропланке,

ја осјећам тврду кору хљеба,

ја у души још носим опанке.

 

Ја у вјетру што дува са југа

чујем уздах твоје душе чисте,

вратићу се грудо напуштена -

вратићу се у опанке исте.

 

МИРКО БЛАЖОВ ЈОКИЋ је рођен 1952. године  у Велици