ЗОРАН Р. ЈОКИЋ

 

 

14 ГОДИНА ПОСЛЕ


Данас сам нешто посебно тужан,

сузе ми образе квасе.

Зашто плачемо, ја и Мурина?

Због НАТО злочина, зна се!

 

Четрнаест година плачемо скупа,

и небо жали са нама.

Ништа више није као што је било

ни птице не цвркућу на гранама.

 

Живот је стао, туга све већа.

А ране? Ране боле све јаче!

Сваке године тридесетог априла

изнад Мурине и небо заплаче.

 

Проклети НАТО зликовци тада,

Мурином малом смрт посијаше.

Како приличи нељудима

недужна дјечица мете им посташе.

 

Има ли игдје у свијету,

да невини људи постану мета?

А да умјесто,осуде и извињења,

дају изјаве колатерална штета.

 

Нека Вам буде вјечна слава!

Вама, недужни људи!

НАТО зликовци, нек' плате од Бога

и Он нека им пресуди.

 

 

ЗОРАН Р. ЈОКИЋ је рођен 1959. године у Велиц